Сура 89 «Савлила шала» — Аль-Фаджр (Заря)

Все суры
1

وَالْفَجْرِ

Хъя бирулра савлила шалаличи

Клянусь зарею!

2

وَلَيَالٍ عَشْرٍ

ва вецӀал дугиличи,

Клянусь десятью ночами!

3

وَالشَّفْعِ وَالْوَتْرِ

хъя бирулра жутличи ва цалихъличи,

Клянусь четом и нечетом!

4

وَاللَّيْلِ إِذَا يَسْرِ

хъя бирулра аркьуси иш дугиличи!

Клянусь ночью, когда она проходит!

5

هَلْ فِي ذَٰلِكَ قَسَمٌ لِذِي حِجْرٍ

Пикричебтас бикьри илдазиб ахӀену, гьатӀи?

Неужели этих клятв не достаточно для обладающего разумом?

6

أَلَمْ تَرَ كَيْفَ فَعَلَ رَبُّكَ بِعَادٍ

ХӀуни чехӀебаирив, гьатӀи, хӀела ВегӀбекӀли се барибал Адла халкьлис,

Неужели ты не видел, как твой Господь поступил с адитами,

7

إِرَمَ ذَاتِ الْعِمَادِ

Ирамла халкьлис, чулира зурба кӀялгӀни дирути,

народом Ирама, который был подобен колоннам,

8

الَّتِي لَمْ يُخْلَقْ مِثْلُهَا فِي الْبِلَادِ

саригъунтира гӀур цалра улкализир агарти;

подобных которому не было создано на земле?

9

وَثَمُودَ الَّذِينَ جَابُوا الصَّخْرَ بِالْوَادِ

къярдлизирти шурмазир чус юртани дирути самудлантас,

С самудянами, которые рассекали скалы в лощине?

10

وَفِرْعَوْنَ ذِي الْأَوْتَادِ

гӀулудунала вегӀ ПиргӀяваннис?

С Фараоном, владыкой кольев?

11

الَّذِينَ طَغَوْا فِي الْبِلَادِ

Илдани ванзала къакъличир цӀахти баркьудлуми дирутири

Они преступали границы дозволенного на земле

12

فَأَكْثَرُوا فِيهَا الْفَسَادَ

ва вайдешуни имцӀадирутири.

и распространяли на ней много нечестия.

13

فَصَبَّ عَلَيْهِمْ رَبُّكَ سَوْطَ عَذَابٍ

Ил багьандан хӀела ВегӀбекӀли илдас танбихӀ барахъес хасси гӀярчумаг бархьиб.

Тогда твой Господь пролил на них бич мучений.

14

إِنَّ رَبَّكَ لَبِالْمِرْصَادِ

ХӀела ВегӀбекӀликӀун гьар жанничи даим чехӀеруди бузахъули сай.

Воистину, твой Господь - в засаде.

15

فَأَمَّا الْإِنْسَانُ إِذَا مَا ابْتَلَاهُ رَبُّهُ فَأَكْرَمَهُ وَنَعَّمَهُ فَيَقُولُ رَبِّي أَكْرَمَنِ

Адам виалли, сунела хӀялумцӀули, Аллагьли илис гӀяхӀдешуни дирухӀели ва ил гӀевурцухӀели, илхӀели ил викӀули сай: «Дила ВегӀбекӀли ну чевяхӀирулра!»

Когда Господь испытывает человека, оказывая ему милость и одаряя его благами, тот говорит: "Господь мой почтил меня!"

16

وَأَمَّا إِذَا مَا ابْتَلَاهُ فَقَدَرَ عَلَيْهِ رِزْقَهُ فَيَقُولُ رَبِّي أَهَانَنِ

Амма, сунела хӀялумцӀули, яшавлис нигӀматуни Аллагьли илис камдарибхӀели, илхӀели ил викӀули сай: «Дила ВегӀбекӀли ну увяхӀирулра!»

Когда же Он испытывает его, ограничивая его в пропитании, тот говорит: "Господь мой унизил меня!"

17

كَلَّا ۖ بَلْ لَا تُكْرِمُونَ الْيَتِيمَ

Юх, ахӀенри! ХӀушани цӀуръала хӀурмат бирули ахӀенрая,

Вовсе нет! Вы сами не почитаете сироту,

18

وَلَا تَحَاضُّونَ عَلَىٰ طَعَامِ الْمِسْكِينِ

гушси мискин-пякьир къацӀили валхахъес цалис цали маслигӀятбирули ахӀенрая,

не побуждаете друг друга кормить бедняка,

19

وَتَأْكُلُونَ التُّرَاثَ أَكْلًا لَمًّا

хӀушаб букьурли хӀебатурси мас иштяхӀличил гъаркьбирулрая,

жадно пожираете наследство

20

وَتُحِبُّونَ الْمَالَ حُبًّا جَمًّا

давлачердиэс дахъ дебали гъаргълирая.

и страстно любите богатство.

21

كَلَّا إِذَا دُكَّتِ الْأَرْضُ دَكًّا دَكًّا

Аммаки ванза хяса-пусул бетаурхӀели,

Но нет! Когда земля превратится в пыль

22

وَجَاءَ رَبُّكَ وَالْمَلَكُ صَفًّا صَفًّا

хӀела ВегӀбекӀ ва Иличил барх къяянадли малайкуни бакӀибхӀели,

и твой Господь придет с ангелами, выстроившимися рядами,

23

وَجِيءَ يَوْمَئِذٍ بِجَهَنَّمَ ۚ يَوْمَئِذٍ يَتَذَكَّرُ الْإِنْسَانُ وَأَنَّىٰ لَهُ الذِّكْرَىٰ

илдала гьалаб жагьаннаб сабхӀели, — ил бархӀи илдани гьар секӀал гьандиркахъу, амма илди гьанбикунани илдас се пайда лебху?

в тот день приведут Геенну, и тогда человек помянет назидание. Но к чему такое поминание?

24

يَقُولُ يَا لَيْتَنِي قَدَّمْتُ لِحَيَاتِي

Илдани иру: «Агь, нушани гӀяхӀти баркьудлумачил нушаб ахират хӀядурбарибси биалри!»

Он скажет: "Лучше бы я заранее позаботился о своей жизни!"

25

فَيَوْمَئِذٍ لَا يُعَذِّبُ عَذَابَهُ أَحَدٌ

Ил бархӀи илдас Аллагьливан гӀур чилилра танбихӀ барес хӀейрар,

В тот день никто не накажет так, как наказывает Он,

26

وَلَا يُوثِقُ وَثَاقَهُ أَحَدٌ

Аллагьливан гӀур чилилра шинжиртани буцес хӀейрар.

и никто не наложит таких оков, какие накладывает Он.

27

يَا أَيَّتُهَا النَّفْسُ الْمُطْمَئِنَّةُ

Ил бархӀи устадунази иру: «Эй, децӀ-шишимти агарси инсан!

О душа, обретшая покой!

28

ارْجِعِي إِلَىٰ رَبِّكِ رَاضِيَةً مَرْضِيَّةً

ХӀела ВегӀбекӀличи чарухъен разили ва Илис дигесли!

Вернись к своему Господу удовлетворенной и снискавшей довольство!

29

فَادْخُلِي فِي عِبَادِي

АцӀи Дила лугърачил варх,

Войди в круг Моих рабов!

30

وَادْخُلِي جَنَّتِي

ацӀи Дила алжанализи!»

Войди в Мой Рай!