Сура 18 «Иникъ» — Аль-Кахф (Пещера)

Все суры
1

الْحَمْدُ لِلَّهِ الَّذِي أَنْزَلَ عَلَىٰ عَبْدِهِ الْكِتَابَ وَلَمْ يَجْعَلْ لَهُ عِوَجًا ۜ

Деза биаб Аллагьлис, Сунела лагълис иш Кьуръан бархьибсилис ва илизиб къяна хӀебатурсилис!

Хвала Аллаху, Который ниспослал Своему рабу Писание и не допустил в нем кривды,

2

قَيِّمًا لِيُنْذِرَ بَأْسًا شَدِيدًا مِنْ لَدُنْهُ وَيُبَشِّرَ الْمُؤْمِنِينَ الَّذِينَ يَعْمَلُونَ الصَّالِحَاتِ أَنَّ لَهُمْ أَجْرًا حَسَنًا

Бархьси Кьуръан Нушала зурбаси цӀакьличила гьанбиркахъули саби ва Аллагьличи бирхути, гӀяхӀдеш бирути саби алжанализиб бирниличила

и сделал его правильным, чтобы он предостерег от тяжких мучений от Него и сообщил верующим, которые совершают праведные деяния, благую весть о том, что им уготована прекрасная награда,

3

مَاكِثِينَ فِيهِ أَبَدًا

ва илаб саби даимлис калниличила гӀяхӀла хабарличил разибирули саби,

в которой они пребудут вечно,

4

وَيُنْذِرَ الَّذِينَ قَالُوا اتَّخَذَ اللَّهُ وَلَدًا

«Аллагьла дурхӀни леб» или бикӀути чус кахси танбихӀ бирниличила багьахъниличил урухбирули саби.

и чтобы он предостерег тех, которые говорят: "Аллах взял Себе сына".

5

مَا لَهُمْ بِهِ مِنْ عِلْمٍ وَلَا لِآبَائِهِمْ ۚ كَبُرَتْ كَلِمَةً تَخْرُجُ مِنْ أَفْوَاهِهِمْ ۚ إِنْ يَقُولُونَ إِلَّا كَذِبًا

Иличила я илдани я илдала дудешунани балуси агара. Илдала кӀунтӀубани дурути — бунагьла гъай сари. Илди цӀудара къянбани бугьули саби.

Ни они, ни их отцы не обладают знанием об этом. Тяжки слова, выходящие из их ртов. Они говорят одну только ложь.

6

فَلَعَلَّكَ بَاخِعٌ نَفْسَكَ عَلَىٰ آثَارِهِمْ إِنْ لَمْ يُؤْمِنُوا بِهَٰذَا الْحَدِيثِ أَسَفًا

Белики, илдани дирутани — илди иш сагал гӀилмуличи хӀебирхнили — хӀела уркӀи децӀ-шишимтани бицӀахъили биэс?

Ты можешь погубить себя от скорби по их следам (скорбя о том, что они отворачиваются от истины), если они не уверуют в это повествование?

7

إِنَّا جَعَلْنَا مَا عَلَى الْأَرْضِ زِينَةً لَهَا لِنَبْلُوَهُمْ أَيُّهُمْ أَحْسَنُ عَمَلًا

Чула баркьудлуми хӀясибли илдазибад чихъали гӀяхӀтил хӀялумцӀес багьандан Нушани ванзала къакъличир лерти лерил секӀал ванзалис жагадешли детаахъурра.

Воистину, все, что есть на земле, Мы сделали украшением для нее, чтобы испытать людей и выявить, чьи деяния окажутся лучше.

8

وَإِنَّا لَجَاعِلُونَ مَا عَلَيْهَا صَعِيدًا جُرُزًا

Иличир лерти лерил секӀалра Нушани хясара палдара детарахъулра.

Воистину, все, что есть на земле, Мы превратим в безжизненный песок.

9

أَمْ حَسِبْتَ أَنَّ أَصْحَابَ الْكَهْفِ وَالرَّقِيمِ كَانُوا مِنْ آيَاتِنَا عَجَبًا

Иникълизибти чучила «Ракьимлизиб» бурути юлдашуни Нушала баркьудлумала ургаб бегӀлара тамашалати саби или гьанбиркулив хӀед?

Или же ты решил, что люди пещеры и Ракима были самым удивительным среди Наших знамений?

10

إِذْ أَوَى الْفِتْيَةُ إِلَى الْكَهْفِ فَقَالُوا رَبَّنَا آتِنَا مِنْ لَدُنْكَ رَحْمَةً وَهَيِّئْ لَنَا مِنْ أَمْرِنَا رَشَدًا

Иникълизи дигӀянабикибхӀели, илди жагьил дурхӀнани иб: «Нушала ВегӀбекӀ, ХӀуни нушачи уркӀецӀи бара ва нушала баркьудлизир нуша дархьли дикаба!»

Вот юноши укрылись в пещере и сказали: "Господь наш! Даруй нам от Себя милость и устрой наше дело наилучшим образом".

11

فَضَرَبْنَا عَلَىٰ آذَانِهِمْ فِي الْكَهْفِ سِنِينَ عَدَدًا

Ва дахъал дусмас иникълизиб Нушани илди бусахъунра.

Мы запечатали их уши в пещере на много лет.

12

ثُمَّ بَعَثْنَاهُمْ لِنَعْلَمَ أَيُّ الْحِزْبَيْنِ أَحْصَىٰ لِمَا لَبِثُوا أَمَدًا

Илди илаб сецадхӀи калунал кӀелра жамигӀятлизибад чидилли бархьли бурул чебаахъес багьандан Нушани илди гӀур чебсаргъахъира.

Потом Мы разбудили их, чтобы узнать, какая из двух партий точнее подсчитает, какой срок они пробыли там.

13

نَحْنُ نَقُصُّ عَلَيْكَ نَبَأَهُمْ بِالْحَقِّ ۚ إِنَّهُمْ فِتْيَةٌ آمَنُوا بِرَبِّهِمْ وَزِدْنَاهُمْ هُدًى

Илдачила хабар Нушани хӀези бархьли бурехӀе. Илди чула ВегӀбекӀличи бирхути жагьил уршби сабри ва бархьси гьунчибад башес илдазиб кьас Нушани имцӀабарира.

Мы расскажем тебе их историю правдиво. Это были юноши, которые уверовали в своего Господа, и Мы увеличили их приверженность прямому пути.

14

وَرَبَطْنَا عَلَىٰ قُلُوبِهِمْ إِذْ قَامُوا فَقَالُوا رَبُّنَا رَبُّ السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضِ لَنْ نَدْعُوَ مِنْ دُونِهِ إِلَٰهًا ۖ لَقَدْ قُلْنَا إِذًا شَطَطًا

Нушани илдала уркӀбазиб иман цӀакьбарира илди илаб тӀашлихӀели бурра: «Нушала ВегӀбекӀ — мусни-зубрала ВегӀбекӀ сай: Илала дуравад гӀур цархӀил аллагьлис нушани балгни дирули ахӀенра: ил барахӀелри — нуша къянбартили дирира».

Мы укрепили их сердца, когда они встали и сказали: "Господь наш - Господь небес и земли! Мы не станем взывать к другим божествам помимо Него. В таком случае мы произнесли бы чрезмерное.

15

هَٰؤُلَاءِ قَوْمُنَا اتَّخَذُوا مِنْ دُونِهِ آلِهَةً ۖ لَوْلَا يَأْتُونَ عَلَيْهِمْ بِسُلْطَانٍ بَيِّنٍ ۖ فَمَنْ أَظْلَمُ مِمَّنِ افْتَرَىٰ عَلَى اللَّهِ كَذِبًا

Нушала адамтани саби Илала дурабад гӀурра цархӀилти аллагьунас икрам бируси. Илди лебниличила илдани дархьти бикьруми гьаладихьаб! Аллагьличила къянбани угьусиличив гьатӀи имцӀали капур гӀур чилра левара?

Этот наш народ стал поклоняться вместо Него другим божествам. Почему же они не приводят в пользу этого ясного довода? Кто может быть несправедливее того, кто возводит навет на Аллаха?

16

وَإِذِ اعْتَزَلْتُمُوهُمْ وَمَا يَعْبُدُونَ إِلَّا اللَّهَ فَأْوُوا إِلَى الْكَهْفِ يَنْشُرْ لَكُمْ رَبُّكُمْ مِنْ رَحْمَتِهِ وَيُهَيِّئْ لَكُمْ مِنْ أَمْرِكُمْ مِرْفَقًا

Илдазирад ва Аллагьла дурабад илдани чус икрам бирутазирад хӀуша къябдердили гӀергъи, — иникълизи дигӀяндикирая: хӀушала ВегӀбекӀли хӀушачи уркӀецӀи бараб ва хӀушала баркьудилизиб хӀушаб кумекбараб.

Если вы удалились от них и от того, чему они поклоняются помимо Аллаха, то укройтесь в пещере, и ваш Господь распространит на вас Свою милость и сделает ваше дело легким".

17

وَتَرَى الشَّمْسَ إِذَا طَلَعَتْ تَزَاوَرُ عَنْ كَهْفِهِمْ ذَاتَ الْيَمِينِ وَإِذَا غَرَبَتْ تَقْرِضُهُمْ ذَاتَ الشِّمَالِ وَهُمْ فِي فَجْوَةٍ مِنْهُ ۚ ذَٰلِكَ مِنْ آيَاتِ اللَّهِ ۗ مَنْ يَهْدِ اللَّهُ فَهُوَ الْمُهْتَدِ ۖ وَمَنْ يُضْلِلْ فَلَنْ تَجِدَ لَهُ وَلِيًّا مُرْشِدًا

ХӀуни чебиулрив, абулхъухӀели, берхӀи илдала иникъличибад балуй шайчибяхӀ биркули биъни, гӀелабиркухӀели —илдачибад алгъай шайчибяхӀ биркули биъни; илди биалли — иникъла цугдайлаб сабри. Ил — Аллагьла кьудратуназибад ца сабри: Аллагьли викуси — бархьси гьунчивад вашар. Илини чеввалкӀахъунсилис биалли я ил гӀевурцан, я илис насихӀят буран варгес хӀейрар.

Ты увидел бы, что солнце на восходе уклонялось от их пещеры вправо, а на закате отворачивалось от них влево. Они же находились в середине пещеры. Это были некоторые из знамений Аллаха. Тот, кого Аллах ведет прямым путем, следует прямым путем. Тому же, кого Он вводит в заблуждение, ты не найдешь ни покровителя, ни наставника.

18

وَتَحْسَبُهُمْ أَيْقَاظًا وَهُمْ رُقُودٌ ۚ وَنُقَلِّبُهُمْ ذَاتَ الْيَمِينِ وَذَاتَ الشِّمَالِ ۖ وَكَلْبُهُمْ بَاسِطٌ ذِرَاعَيْهِ بِالْوَصِيدِ ۚ لَوِ اطَّلَعْتَ عَلَيْهِمْ لَوَلَّيْتَ مِنْهُمْ فِرَارًا وَلَمُلِئْتَ مِنْهُمْ رُعْبًا

ХӀед гьанбиркули бургар илди бусули ахӀен или; илди бусули саби ва Нушани илди балуй шайчира алгъай шайчира ласбикӀахъулра, илдала хя биалли, иникъла гьалар кьяшмира чӀикьдитӀахъи, бусули саби. Рахли хабарагарли хӀу илдачи гьямиадлири, илдачивад хӀу къалабали убшади ва илдазивад урехили вирцӀади.

Ты решил бы, что они бодрствуют, хотя они спали. Мы переворачивали их то на правый бок, то на левый. Их собака лежала перед входом, вытянув лапы. Взглянув на них, ты бросился бы бежать прочь и пришел бы в ужас.

19

وَكَذَٰلِكَ بَعَثْنَاهُمْ لِيَتَسَاءَلُوا بَيْنَهُمْ ۚ قَالَ قَائِلٌ مِنْهُمْ كَمْ لَبِثْتُمْ ۖ قَالُوا لَبِثْنَا يَوْمًا أَوْ بَعْضَ يَوْمٍ ۚ قَالُوا رَبُّكُمْ أَعْلَمُ بِمَا لَبِثْتُمْ فَابْعَثُوا أَحَدَكُمْ بِوَرِقِكُمْ هَٰذِهِ إِلَى الْمَدِينَةِ فَلْيَنْظُرْ أَيُّهَا أَزْكَىٰ طَعَامًا فَلْيَأْتِكُمْ بِرِزْقٍ مِنْهُ وَلْيَتَلَطَّفْ وَلَا يُشْعِرَنَّ بِكُمْ أَحَدًا

Цализи цали хьарбаахъес багьандан илди Нушани чебсаргъахъира. Илдазивад цали хьарбаиб: «ХӀуша ишар дусули сецадхӀи калунрав?» ЦабехӀтани иб: «Ца бархӀи яра илала байхъала». Идилтани иб: «ХӀуша ишар сецадхӀи калунрал хӀушала ВегӀбекӀли гӀяхӀил бала. Гьанна хӀушазивад чидил-биалра илди хӀушала арцличил шагьарлизи вархьая: ил хӀеризаб беркайс нигӀматуни чидилла умулил ва, илдала асили, хӀушаб гӀягӀнити секӀал хаб, амма сахъли виаб, хӀушачила чизилра мабагъахъаб.

Таким образом Мы пробудили их для того, чтобы они расспросили друг друга. Один из них сказал: "Сколько вы пробыли здесь?" Они сказали: "Мы пробыли день или часть дня". Они сказали: "Вашему Господу лучше известно о том, сколько вы пробыли. Пошлите одного из вас в город с вашими серебряными монетами. Пусть он посмотрит, какая еда получше, и принесет вам ее поесть. Но пусть он будет осторожен, чтобы никто не догадался о вас.

20

إِنَّهُمْ إِنْ يَظْهَرُوا عَلَيْكُمْ يَرْجُمُوكُمْ أَوْ يُعِيدُوكُمْ فِي مِلَّتِهِمْ وَلَنْ تُفْلِحُوا إِذًا أَبَدًا

Рахли илдани хӀуша даргадалли, яра хӀуша къаркъубани итурая яра хӀуша чула динничи шурдалтаярая, ва илхӀели хӀуша даимлис талихӀагартили дирудая».

Если они узнают о вас, то побьют вас камнями или обратят вас в свою религию, и тогда вы никогда не преуспеете.

21

وَكَذَٰلِكَ أَعْثَرْنَا عَلَيْهِمْ لِيَعْلَمُوا أَنَّ وَعْدَ اللَّهِ حَقٌّ وَأَنَّ السَّاعَةَ لَا رَيْبَ فِيهَا إِذْ يَتَنَازَعُونَ بَيْنَهُمْ أَمْرَهُمْ ۖ فَقَالُوا ابْنُوا عَلَيْهِمْ بُنْيَانًا ۖ رَبُّهُمْ أَعْلَمُ بِهِمْ ۚ قَالَ الَّذِينَ غَلَبُوا عَلَىٰ أَمْرِهِمْ لَنَتَّخِذَنَّ عَلَيْهِمْ مَسْجِدًا

Адамтази Нушани илдачила багьахъурра Аллагьли чесибси бартаруси биъниличи ва кьиямала бархӀи сабиъниличи ташмишхӀебикӀахъес багьандан. ХӀера, илди чула баркьудлумачила саби-ургаб жалбикӀесбяхӀиб ва илдани иб: «Илди бируси мерличиб сегъуна-биалра юрт барая. Илдала ВегӀбекӀли илди чилилрайчиб гӀяхӀил балули сай». Илдазибад чула дариб-дирантазиб гьалаб бирутани иб: «Илди бируси мерличиб мижит бирехӀе».

Таким образом Мы дали знать о них людям для того, чтобы они узнали, что обещание Аллаха есть истина и что в Часе невозможно усомниться. Но вот они стали спорить о них и сказали: "Воздвигните над ними строение. Их Господу лучше знать о них". А те, которые отстояли свое мнение, сказали: "Мы непременно возвигнем над ними мечеть".

22

سَيَقُولُونَ ثَلَاثَةٌ رَابِعُهُمْ كَلْبُهُمْ وَيَقُولُونَ خَمْسَةٌ سَادِسُهُمْ كَلْبُهُمْ رَجْمًا بِالْغَيْبِ ۖ وَيَقُولُونَ سَبْعَةٌ وَثَامِنُهُمْ كَلْبُهُمْ ۚ قُلْ رَبِّي أَعْلَمُ بِعِدَّتِهِمْ مَا يَعْلَمُهُمْ إِلَّا قَلِيلٌ ۗ فَلَا تُمَارِ فِيهِمْ إِلَّا مِرَاءً ظَاهِرًا وَلَا تَسْتَفْتِ فِيهِمْ مِنْهُمْ أَحَدًا

Цаэсти бикӀар: «Илди хӀябал сабри лебти, авэсил — илдала хя сабри; кӀиэсти бикӀар: «Шел сабри лебти, урегьсил — илдала хя сабри»; хӀябэсти бикӀар: «Илди верхӀел лебри, гехӀэсил — илдала хя сабри». Бура: «Илдала лугӀи дила ВегӀбекӀли чилилрайчиб дурусли бала. Илди чум лебтирил цакамтани ахӀентани хӀебала». Ил багьандан, эгер жал бархьли ирзули хӀебиалли, хӀу илдачила илдачил жалмайкӀуд ва илдачила сунела пикри бурахъес илдазибад чизилра хьармабиид.

Одни говорят, что их было трое, а четвертой была собака. Другие говорят, что их было пятеро, а шестой была собака. Так они пытаются угадать сокровенное. А другие говорят, что их было семеро, а восьмой была собака. Скажи: "Моему Господу лучше знать об их числе. Это неизвестно никому, кроме немногих". Препирайся относительно них только открыто и никого из них не спрашивай о них.

23

وَلَا تَقُولَنَّ لِشَيْءٍ إِنِّي فَاعِلٌ ذَٰلِكَ غَدًا

ХӀура селичила-биалра «ил жагӀял бирис» майкӀуд,

И никогда не говори: "Я сделаю это завтра".

24

إِلَّا أَنْ يَشَاءَ اللَّهُ ۚ وَاذْكُرْ رَبَّكَ إِذَا نَسِيتَ وَقُلْ عَسَىٰ أَنْ يَهْدِيَنِ رَبِّي لِأَقْرَبَ مِنْ هَٰذَا رَشَدًا

«иншааллагь» хӀеили. Иличила хӀуни хьумартурхӀели, хӀела ВегӀбекӀ гьаниркахъен ва викӀен: «Белики, дила ВегӀбекӀли ну вархьли вашахъес бархьси гьуни чебаахъес?»

Если только этого не пожелает Аллах! Если же ты забыл, то помяни своего Господа и скажи: "Быть может, Господь мой поведет меня более правильным путем".

25

وَلَبِثُوا فِي كَهْفِهِمْ ثَلَاثَ مِائَةٍ سِنِينَ وَازْدَادُوا تِسْعًا

Чула иникӀлаб илди хӀябдаршлим урчӀемал дус калун.

Они провели в пещере триста лет и еще девять.

26

قُلِ اللَّهُ أَعْلَمُ بِمَا لَبِثُوا ۖ لَهُ غَيْبُ السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضِ ۖ أَبْصِرْ بِهِ وَأَسْمِعْ ۚ مَا لَهُمْ مِنْ دُونِهِ مِنْ وَلِيٍّ وَلَا يُشْرِكُ فِي حُكْمِهِ أَحَدًا

Бура: «Илди илаб чум дус калунал Аллагьли чилилрайчиб гӀяхӀил бала: мусни-зубрала дигӀяндешуни Илиницун саригу далути. Агь, Илини севан гӀяхӀил чебиулил, Илини севан ункъли иргъулил! Илала дуравад, гӀур илди гӀеббурцан агара ва мусни-зубри дузахънилизив Илини гӀур чилра Сунес вархкьяли хӀейру».

Скажи: "Аллаху лучше знать, сколько они пробыли. У Него - сокровенное небес и земли. Как прекрасно Он видит и слышит! Нет у них покровителя помимо Него, и никто не принимает решений вместе с Ним".

27

وَاتْلُ مَا أُوحِيَ إِلَيْكَ مِنْ كِتَابِ رَبِّكَ ۖ لَا مُبَدِّلَ لِكَلِمَاتِهِ وَلَنْ تَجِدَ مِنْ دُونِهِ مُلْتَحَدًا

ХӀела ВегӀбекӀла Кьуръайзиб хӀед гьаргбируси бучӀен, Илала гъай дарсхӀедирар; Илала дуравад гӀур цархӀил хӀу гӀевурцанра хӀуни сезаманалра ургӀергид.

Читай Писание твоего Господа, ниспосланное тебе в откровении. Нет замены Его Словам, и ты не найдешь помимо Него прибежище.

28

وَاصْبِرْ نَفْسَكَ مَعَ الَّذِينَ يَدْعُونَ رَبَّهُمْ بِالْغَدَاةِ وَالْعَشِيِّ يُرِيدُونَ وَجْهَهُ ۖ وَلَا تَعْدُ عَيْنَاكَ عَنْهُمْ تُرِيدُ زِينَةَ الْحَيَاةِ الدُّنْيَا ۖ وَلَا تُطِعْ مَنْ أَغْفَلْنَا قَلْبَهُ عَنْ ذِكْرِنَا وَاتَّبَعَ هَوَاهُ وَكَانَ أَمْرُهُ فُرُطًا

Аллагьла дяхӀ багьандан савлира бархӀехъра чула ВегӀбекӀлис булгутачил мурталра варх вирен; иш дунъяличирти гӀямрула жагадешуначи къяйли, иллачирад хӀела хӀулби цашалмадирид; Сунела уркӀи Нуша гьандиркахъес Нушани хӀяжатагарсили барносилис, сунела хьуланас гӀелавад арякьунсилис ва сунела баркьудлуми дазу-низам агартили сарсилис мутӀигӀмайкӀуд.

Будь же терпелив вместе с теми, которые взывают к своему Господу по утрам и перед закатом и стремятся к Его Лику. Не отвращай от них своего взора, желая украшений этого мира, и не повинуйся тем, чьи сердца Мы сделали небрежными к Нашему поминанию, кто потакает своим желаниям и чьи дела окажутся тщетными.

29

وَقُلِ الْحَقُّ مِنْ رَبِّكُمْ ۖ فَمَنْ شَاءَ فَلْيُؤْمِنْ وَمَنْ شَاءَ فَلْيَكْفُرْ ۚ إِنَّا أَعْتَدْنَا لِلظَّالِمِينَ نَارًا أَحَاطَ بِهِمْ سُرَادِقُهَا ۚ وَإِنْ يَسْتَغِيثُوا يُغَاثُوا بِمَاءٍ كَالْمُهْلِ يَشْوِي الْوُجُوهَ ۚ بِئْسَ الشَّرَابُ وَسَاءَتْ مُرْتَفَقًا

Бура: «Бархьдеш — хӀушала ВегӀбекӀличибад саби: чис дигалра — Аллагьличи вирхаб, чис дигалра — капурли калаб». Капуртас Нушани хӀядурбарилра илди чятирливан кӀапӀбируси цӀа. Кумекбарахъес илди тилади-бусравбикӀухӀели, илдала бяхӀяни игуси, руржуси м егьличи мешути шин илдас луга. Агь, хӀябилра хӀяжар шин лер илди! Агь, хӀябилра кахси гӀязаб леб ил!

Скажи: "Истина - от вашего Господа. Кто хочет, пусть верует, а кто не хочет, пусть не верует". Мы приготовили для беззаконников Огонь, стены которого будут окружать их со всех сторон. Если они станут просить о помощи, то им помогут водой, подобной расплавленному металлу (или осадку масла), которая обжигает лицо. Мерзкий напиток и скверная обитель!

30

إِنَّ الَّذِينَ آمَنُوا وَعَمِلُوا الصَّالِحَاتِ إِنَّا لَا نُضِيعُ أَجْرَ مَنْ أَحْسَنَ عَمَلًا

Гьайгьайра, Аллагьличи бирхути ва гӀяхӀдеш бирути — гӀяхӀти баркьудлуми дирути, гьайгьайра, илди Нушани шабагъатлахӀебарили хӀебалтехӀе.

А что до тех, которые уверовали и вершили праведные дела, то ведь Мы не теряем награды тех, кто совершал добро.

31

أُولَٰئِكَ لَهُمْ جَنَّاتُ عَدْنٍ تَجْرِي مِنْ تَحْتِهِمُ الْأَنْهَارُ يُحَلَّوْنَ فِيهَا مِنْ أَسَاوِرَ مِنْ ذَهَبٍ وَيَلْبَسُونَ ثِيَابًا خُضْرًا مِنْ سُنْدُسٍ وَإِسْتَبْرَقٍ مُتَّكِئِينَ فِيهَا عَلَى الْأَرَائِكِ ۚ نِعْمَ الثَّوَابُ وَحَسُنَتْ مُرْتَفَقًا

Илдас дирар чузир хӀуркӀби кадухъунти алжанала унхъри; мургьилизирад дарибти кулехабачил баршили, шиниша архӀя ва хара чӀянкӀила палтуртани бегӀбарили таханачиб гербетухъи бирар илди. Агь, хӀябилра пергер савгъат леб ил! Агь, хӀябилра хӀяздухъеси мер леб ил!

Именно им уготованы сады Эдема, в которых текут реки. Они будут украшены золотыми браслетами и облачены в зеленые одеяния из атласа и парчи. Они будут возлежать там на ложах, прислонившись. Замечательное вознаграждение и прекрасная обитель!

32

وَاضْرِبْ لَهُمْ مَثَلًا رَجُلَيْنِ جَعَلْنَا لِأَحَدِهِمَا جَنَّتَيْنِ مِنْ أَعْنَابٍ وَحَفَفْنَاهُمَا بِنَخْلٍ وَجَعَلْنَا بَيْنَهُمَا زَرْعًا

Илдази кӀел адамличила хабар бура: илдазивад цалис Нушани тӀутӀила кӀел анхъ дакӀахъира, илди-алав чумиздагла галгуби кадатурра, илдала ургар хъуми дарира.

Приведи им притчу о двух мужах. Одному из них Мы устроили два виноградника, оградили их пальмами и поместили между ними ниву.

33

كِلْتَا الْجَنَّتَيْنِ آتَتْ أُكُلَهَا وَلَمْ تَظْلِمْ مِنْهُ شَيْئًا ۚ وَفَجَّرْنَا خِلَالَهُمَا نَهَرًا

КӀелра анхъли сабухъ лугусири ва ил заяхӀебиубли арагӀебли кавлусири.

Оба сада приносили плоды, и ничто из них не пропадало, а между ними Мы проложили реку.

34

وَكَانَ لَهُ ثَمَرٌ فَقَالَ لِصَاحِبِهِ وَهُوَ يُحَاوِرُهُ أَنَا أَكْثَرُ مِنْكَ مَالًا وَأَعَزُّ نَفَرًا

Илдала ургабад Нушани хӀеркӀ кабухъахъунра. Унхърала вегӀла цӀедеш лерри ва сунечил ихтилатикӀуси сунела юлдашлизи ил викӀули сай: «Ну мас-мулкличил хӀечив давлачевлира ва хъали-цӀализив хӀечив талихӀчевлира».

У него были плоды (или богатство), и он сказал своему товарищу, беседуя с ним: "У меня больше имущества и помощников, чем у тебя".

35

وَدَخَلَ جَنَّتَهُ وَهُوَ ظَالِمٌ لِنَفْسِهِ قَالَ مَا أَظُنُّ أَنْ تَبِيدَ هَٰذِهِ أَبَدًا

Илдигъунти бунагьла пикрумачил ил анхълизи ацӀиб ва иб: «Иш мурт-биалра кӀунбицӀниличи ну вирххӀерхус.

Он вошел в свой сад, поступая несправедливо по отношению к себе, и сказал: "Я не думаю, что он когда-нибудь исчезнет.

36

وَمَا أَظُنُّ السَّاعَةَ قَائِمَةً وَلَئِنْ رُدِدْتُ إِلَىٰ رَبِّي لَأَجِدَنَّ خَيْرًا مِنْهَا مُنْقَلَبًا

Кьиямала бархӀи сабиъниличи ну вирххӀерус. Эгер ну дила ВегӀбекӀличи чарварасли, наб ишичибра къулайси шабагъат биркур».

Я не думаю, что настанет Час. Если же меня возвратят к моему Господу, то по возвращении я обрету там нечто еще более прекрасное".

37

قَالَ لَهُ صَاحِبُهُ وَهُوَ يُحَاوِرُهُ أَكَفَرْتَ بِالَّذِي خَلَقَكَ مِنْ تُرَابٍ ثُمَّ مِنْ نُطْفَةٍ ثُمَّ سَوَّاكَ رَجُلًا

Илала юлдашли, гъайлизи ургаухъи, илизи иб: «ХӀу палдализивад, гӀур набслизивад варибсиличи, ахирра-ахир хӀед адамла куц-карцӀала гибсиличи хӀу хӀерхулрив, гьатӀи?

Товарищ его, беседуя с ним, сказал: "Неужели ты не веруешь в Того, Кто сотворил тебя их земли, потом - из капли, а потом сделал тебя мужчиной?

38

لَٰكِنَّا هُوَ اللَّهُ رَبِّي وَلَا أُشْرِكُ بِرَبِّي أَحَدًا

Нуни биалли... Аллагь — дила ВегӀбекӀ сай ва нуни дила ВегӀбекӀла дураб гӀур цархӀилти аллагьуни марбирули ахӀенра!

Что же касается меня, то мой Господь - Аллах, и я никого не приобщаю в сотоварищи к моему Господу.

39

وَلَوْلَا إِذْ دَخَلْتَ جَنَّتَكَ قُلْتَ مَا شَاءَ اللَّهُ لَا قُوَّةَ إِلَّا بِاللَّهِ ۚ إِنْ تَرَنِ أَنَا أَقَلَّ مِنْكَ مَالًا وَوَلَدًا

ХӀела анхълизи айцӀухӀели, хӀу ишкьяйда викӀуси виадри гӀяхӀсири: «Аллагьлизи шукру биаб; адамла гӀямрулизир лерилра вайти-гӀяхӀти Аллагьлизирад дигахъу. ХӀятта хӀуни чебиули виадлира ну хӀечив мас-хазналичил мискинни виъни ва хӀелайчиб дила дурхӀни камли биъни,

Почему, войдя в свой сад, ты не сказал: "Так пожелал Аллах! Нет мощи, кроме как от Аллаха!" Ты считаешь, что у меня меньше богатства и детей, чем у тебя,

40

فَعَسَىٰ رَبِّي أَنْ يُؤْتِيَنِ خَيْرًا مِنْ جَنَّتِكَ وَيُرْسِلَ عَلَيْهَا حُسْبَانًا مِنَ السَّمَاءِ فَتُصْبِحَ صَعِيدًا زَلَقًا

белики, дила ВегӀбекӀли наб хӀелайчиб гӀяхӀси анхъ гес; иличи биалли зубрачибад сегъуна-биалра мусибат бархьес ва ил чӀянкӀ авлахъличи шурбухъес;

а ведь мой Господь может даровать мне то, что лучше твоего сада, и наслать на него наказание с неба, и тогда он превратится в скользкую землю.

41

أَوْ يُصْبِحَ مَاؤُهَا غَوْرًا فَلَنْ تَسْتَطِيعَ لَهُ طَلَبًا

яра шин ванзалиу ардукьес ва гьатӀи илди даргес хӀела гьеч ахъри хӀебакӀес асубирар».

Или же воды его уйдут под землю, и ты не сможешь достать их".

42

وَأُحِيطَ بِثَمَرِهِ فَأَصْبَحَ يُقَلِّبُ كَفَّيْهِ عَلَىٰ مَا أَنْفَقَ فِيهَا وَهِيَ خَاوِيَةٌ عَلَىٰ عُرُوشِهَا وَيَقُولُ يَا لَيْتَنِي لَمْ أُشْرِكْ بِرَبِّي أَحَدًا

Ва, хӀера, анхъ хараббиуб; цӀедеш агарли мицӀир-чӀянкӀти галгуби чедаибхӀели, ил, дугӀли арбякьунси хӀянчи мяштӀирули, някъби кьяртӀлукӀули, викӀи: «Агь, вегӀебш! Дила ВегӀбекӀла дуравад нуни гӀур цархӀил аллагьлис икрам хӀебируси виаслири!»

Его плоды погибли, и он стал ударять себя по рукам, сожалея о том, что он потратил на виноградник, ветви которого упали на трельяжи. Он сказал: "Лучше бы я никого не приобщал в сотоварищи к моему Господу!"

43

وَلَمْ تَكُنْ لَهُ فِئَةٌ يَنْصُرُونَهُ مِنْ دُونِ اللَّهِ وَمَا كَانَ مُنْتَصِرًا

Аллагьла дуравад гӀяламла ургав илис я кумекчи аги, я их гӀевурцан аги.

Не было у него людей, которые бы помогли ему вместо Аллаха, и он не мог помочь самому себе.

44

هُنَالِكَ الْوَلَايَةُ لِلَّهِ الْحَقِّ ۚ هُوَ خَيْرٌ ثَوَابًا وَخَيْرٌ عُقْبًا

Чебиулрив: берцуди — ца Аллагьлизибцун саби; Ил — шабагьатлабирнилизив ва кьиматлабирнилизив бегӀлара вархьси сай.

В таких случаях оказать поддержку может только Истинный Аллах. У Него - лучшее вознаграждение и лучший исход.

45

وَاضْرِبْ لَهُمْ مَثَلَ الْحَيَاةِ الدُّنْيَا كَمَاءٍ أَنْزَلْنَاهُ مِنَ السَّمَاءِ فَاخْتَلَطَ بِهِ نَبَاتُ الْأَرْضِ فَأَصْبَحَ هَشِيمًا تَذْرُوهُ الرِّيَاحُ ۗ وَكَانَ اللَّهُ عَلَىٰ كُلِّ شَيْءٍ مُقْتَدِرًا

Иш дунъяличирти гӀямру се сарил илдази бура. Илди Нушани зубрачирад дурхьути шингъунти сари: ванзаличирти духълуми илдачил гъудурдирули сари ва илди дугӀбани ардихути дерубти гӀукъа-къус детарули сари. Аллагь — селрайчив цӀакьси сай!

Приведи им притчу о мирской жизни. Она подобна воде, которую Мы ниспосылаем с неба. Земные растения смешиваются с ней (или благодаря ней), а потом превращаются в сухие былинки, рассеиваемые ветром. Воистину, Аллах способен на всякую вещь.

46

الْمَالُ وَالْبَنُونَ زِينَةُ الْحَيَاةِ الدُّنْيَا ۖ وَالْبَاقِيَاتُ الصَّالِحَاتُ خَيْرٌ عِنْدَ رَبِّكَ ثَوَابًا وَخَيْرٌ أَمَلًا

Мас-хазнара дурхӀнира — иш дунъяличирти гӀямрула жагадешуни сари, амма хӀела ВегӀбекӀла гьалар даим дирути гӀяхӀти баркьудлуми — савгъатуначир гӀяхӀти сари, кьасани-хьуланачир гӀяхӀти сари.

Богатство и сыновья - украшение мирской жизни, однако нетленные благодеяния лучше по вознаграждению перед твоим Господом, и на них лучше возлагать надежды.

47

وَيَوْمَ نُسَيِّرُ الْجِبَالَ وَتَرَى الْأَرْضَ بَارِزَةً وَحَشَرْنَاهُمْ فَلَمْ نُغَادِرْ مِنْهُمْ أَحَدًا

Нушани дубурти чула мераначирад датдирхьахъуси ва ванза диркь бетаурли хӀуни чебиуси бархӀи Нушани илди цалра хӀетурли лебилра бурчехӀе.

В тот день Мы заставим двигаться горы, и ты увидишь, что земля станет плоской. Мы соберем их всех и никого не упустим.

48

وَعُرِضُوا عَلَىٰ رَبِّكَ صَفًّا لَقَدْ جِئْتُمُونَا كَمَا خَلَقْنَاكُمْ أَوَّلَ مَرَّةٍ ۚ بَلْ زَعَمْتُمْ أَلَّنْ نَجْعَلَ لَكُمْ مَوْعِدًا

Илди хӀела ВегӀбекӀла гьала къяянадли тӀашбилзан. ИлхӀели хӀуша Нушачи ляркьядая тяп гьаланачир хӀуша Нушани акӀахъубси тяхӀярличил. Амма хӀушаб гьанбиркули саби Нушани хӀушаб чесибси бартаахъес Нушала ахъри хӀебикӀур или.

Они предстанут перед твоим Господом рядами: "Вы пришли к Нам такими, какими Мы создали вас в первый раз. Но вы предполагали, что Мы не назначили встречи с вами".

49

وَوُضِعَ الْكِتَابُ فَتَرَى الْمُجْرِمِينَ مُشْفِقِينَ مِمَّا فِيهِ وَيَقُولُونَ يَا وَيْلَتَنَا مَالِ هَٰذَا الْكِتَابِ لَا يُغَادِرُ صَغِيرَةً وَلَا كَبِيرَةً إِلَّا أَحْصَاهَا ۚ وَوَجَدُوا مَا عَمِلُوا حَاضِرًا ۗ وَلَا يَظْلِمُ رَبُّكَ أَحَدًا

Илдас лавхӀул мяхӀпуз гьалабихьили бирар ва илизиб лебсилизибад бунагькарти севан урухбирарал хӀуни чебиид. Илдани иру: «Агь, нушачи бакӀибси балагь! Ил се лавхӀул мяхӀпуз сабси? Илизи хӀебелкӀи я биштӀа-кьяш я халал батурли ахӀен!» Чули дарибти баркьудлуми илдала хӀулбала гьалар дирар. ХӀела ВегӀбекӀли чисалра бархьагардеш хӀебиру!

Будет положена книга, и ты увидишь, как грешники будут трепещать от того, что в ней. Они скажут: "Горе нам! Что это за книга! В ней не упущен ни малый, ни великий грех - все подсчитано". Они обнаружат перед собой все, что совершили, и твой Господь ни с кем не поступит несправедливо.

50

وَإِذْ قُلْنَا لِلْمَلَائِكَةِ اسْجُدُوا لِآدَمَ فَسَجَدُوا إِلَّا إِبْلِيسَ كَانَ مِنَ الْجِنِّ فَفَسَقَ عَنْ أَمْرِ رَبِّهِ ۗ أَفَتَتَّخِذُونَهُ وَذُرِّيَّتَهُ أَوْلِيَاءَ مِنْ دُونِي وَهُمْ لَكُمْ عَدُوٌّ ۚ بِئْسَ لِلظَّالِمِينَ بَدَلًا

Ва хӀера, Нушани малайкунази ира: «Аллагьлис икрам барая!» Илбисли ахӀенси, илдани икрамра бариб. Ил жунжразивад ца сайри ва сунела ВегӀбекӀла гьунчивад чеввалкӀун. Марлира, дила мерлаб илра илала наслура хӀушани хӀушаб кумекчибили бурцидаяв? Илди — хӀушаб душманти саби. Дила мерлаб капуртас илди хӀябилра вайти кумекчиби леб!

Вот сказали Мы ангелам: "Падите ниц перед Адамом!" Все они поклонились, кроме Иблиса. Он был одним из джиннов и ослушался воли своего Господа. Неужели вы признаете его и его потомков своими покровителями и помощниками вместо Меня, тогда как они являются вашими врагами? Плохая это замена для беззаконников!

51

مَا أَشْهَدْتُهُمْ خَلْقَ السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضِ وَلَا خَلْقَ أَنْفُسِهِمْ وَمَا كُنْتُ مُتَّخِذَ الْمُضِلِّينَ عَضُدًا

Мусни-зубри акӀахънилис яра илди саби акӀахънилис Нуни илди бикьрумили кахӀебалтира. Бархьси гьунчибад чеббулкӀути Нуни кумекчибилира хӀебирис.

Я не сделал их свидетелями сотворения небес и земли и сотворения их самих. Я не беру в помощники тех, кто вводит других в заблуждение.

52

وَيَوْمَ يَقُولُ نَادُوا شُرَكَائِيَ الَّذِينَ زَعَمْتُمْ فَدَعَوْهُمْ فَلَمْ يَسْتَجِيبُوا لَهُمْ وَجَعَلْنَا بَيْنَهُمْ مَوْبِقًا

Кьиямала бархӀи Илини иру: «Дила дурабад хӀушани аллагьунази халбирути жибарая». Илдани илди жибиру, амма жаваб хӀелуга; илдала ургаб Нушани кахси гявгяв алкӀахъехӀе.

В тот день Он скажет: "Призовите Моих сотоварищей, о существовании которых вы предполагали". Они воззовут к ним, но те не ответят им. Мы воздвигнем между ними губительное место (преграду).

53

وَرَأَى الْمُجْرِمُونَ النَّارَ فَظَنُّوا أَنَّهُمْ مُوَاقِعُوهَا وَلَمْ يَجِدُوا عَنْهَا مَصْرِفًا

Бунагькартани жагьаннабла цӀа чебиу, саби ила лайбикӀни бала, амма илизибад берцуди баргес хӀебирар.

Грешники увидят Огонь, и им станет ясно, что они будут брошены в него. Они не найдут от него спасения!

54

وَلَقَدْ صَرَّفْنَا فِي هَٰذَا الْقُرْآنِ لِلنَّاسِ مِنْ كُلِّ مَثَلٍ ۚ وَكَانَ الْإِنْسَانُ أَكْثَرَ شَيْءٍ جَدَلًا

Иш Кьуръайзир Нушани адамтас гьар тяхӀярли манпагӀятла хабурти дурира, аммаки адам — дебали варскъа жалукь сай!

Мы разъяснили людям в этом Коране любые притчи, но человек больше всего склонен препираться.

55

وَمَا مَنَعَ النَّاسَ أَنْ يُؤْمِنُوا إِذْ جَاءَهُمُ الْهُدَىٰ وَيَسْتَغْفِرُوا رَبَّهُمْ إِلَّا أَنْ تَأْتِيَهُمْ سُنَّةُ الْأَوَّلِينَ أَوْ يَأْتِيَهُمُ الْعَذَابُ قُبُلًا

Чус бархьси гьуни чебаахъибхӀели, Аллагьличи бирхес ва чула ВегӀбекӀ чеверхахъес тиладибарес адамтас се диргалабулхъули? Белики, илдас гьаб-убла адамтачигъуна мусибат чучира бакӀили яра лебталалра гьалаб чус танбихӀ барили дигули биэс?

Что же помешало людям уверовать, когда к ним явилось верное руководство, и попросить прощения у своего Господа, если не стремление к участи первых поколений и мучениям, которые предстанут перед ними лицом к лицу?

56

وَمَا نُرْسِلُ الْمُرْسَلِينَ إِلَّا مُبَشِّرِينَ وَمُنْذِرِينَ ۚ وَيُجَادِلُ الَّذِينَ كَفَرُوا بِالْبَاطِلِ لِيُدْحِضُوا بِهِ الْحَقَّ ۖ وَاتَّخَذُوا آيَاتِي وَمَا أُنْذِرُوا هُزُوًا

Нушани вакилти бурхьутири чӀянкӀли гӀяхӀла хабар бихантили ва насихӀятчибили. Аллагьличи хӀебирхути жалтани биркьули саби, бархьдеш къяналичил уббяхъес дигули, Нушала хъарбаркьунира насихӀятунира илдани дукелцӀиличи дирхьули сари.

Мы отправляем посланников только добрыми вестниками и предостерегающими увещевателями. Однако неверующие препираются посредством лживых доводов, чтобы опровергнуть ими истину, и насмехаются над Моими знамениями и тем, от чего их предостерегают.

57

وَمَنْ أَظْلَمُ مِمَّنْ ذُكِّرَ بِآيَاتِ رَبِّهِ فَأَعْرَضَ عَنْهَا وَنَسِيَ مَا قَدَّمَتْ يَدَاهُ ۚ إِنَّا جَعَلْنَا عَلَىٰ قُلُوبِهِمْ أَكِنَّةً أَنْ يَفْقَهُوهُ وَفِي آذَانِهِمْ وَقْرًا ۖ وَإِنْ تَدْعُهُمْ إِلَى الْهُدَىٰ فَلَنْ يَهْتَدُوا إِذًا أَبَدًا

Чула ВегӀбекӀла хъарбаркьуни чузи дурухӀели, илдазибад гӀелумбилзутачиб ва гьалар чула някъбани се бирибал хъумкартутачиб гьатӀи имцӀали капурти лебара? Илдази ил хӀебагьахъес багьандан Нушани илдала уркӀбачи юргъан чебушилра ва лихӀби гӀянцӀдарилра. Эгер илди хӀуни бархьси гьунчи жибарадлира, илхӀелира илди гьеч бархьси гьунчи кахӀебилзан.

Кто может быть несправедливее того, кому напомнили о знамениях его Господа, а он отвернулся от них и забыл то, что совершили его руки? Мы накинули на их сердца покрывала, чтобы они не постигли его (Коран), а их уши поражены глухотой. Если даже ты призовешь их на прямой путь, они никогда не последуют прямым путем.

58

وَرَبُّكَ الْغَفُورُ ذُو الرَّحْمَةِ ۖ لَوْ يُؤَاخِذُهُمْ بِمَا كَسَبُوا لَعَجَّلَ لَهُمُ الْعَذَابَ ۚ بَلْ لَهُمْ مَوْعِدٌ لَنْ يَجِدُوا مِنْ دُونِهِ مَوْئِلًا

ХӀела ВегӀбекӀ — чевкархан ва уркӀецӀичев сай: эгер Илис дигули виалри чули дарибти багьандан илдас танбихӀ барес, илдас Илини хъярхъли танбихӀ бири. Амма илдас кабизахъурси замана лебси саби ва Иличиб ахӀи илдани чинабалра гӀур урдубяхъра хӀебургу.

Твой Господь - Прощающий, Обладающий милосердием. Если бы Он стал наказывать их за то, что они приобрели, то ускорил бы их мучения, но для них назначен срок, и о

59

وَتِلْكَ الْقُرَىٰ أَهْلَكْنَاهُمْ لَمَّا ظَلَمُوا وَجَعَلْنَا لِمَهْلِكِهِمْ مَوْعِدًا

Илди шимира, капуртили детаурхӀели, Нушани харабдарира, амма илдас кабизахъурси замана харабдарира.

Мы погубили эти города, когда они стали поступать несправедливо, и установили для их погибели срок.

60

وَإِذْ قَالَ مُوسَىٰ لِفَتَاهُ لَا أَبْرَحُ حَتَّىٰ أَبْلُغَ مَجْمَعَ الْبَحْرَيْنِ أَوْ أَمْضِيَ حُقُبًا

ХӀера, гьачам Мусани сунела къуллукъчизи иб: «ХӀятта наб дахъал дусмазив вашес чебуркъалра, кӀел урхьу дархдиркуси мерличи ваъхӀеили ну хӀевъус».

Вот Муса (Моисей) сказал своему слуге: "Я не остановлюсь, пока не дойду до места слияния двух морей или пока не потрачу на путешествие долгие годы".

61

فَلَمَّا بَلَغَا مَجْمَعَ بَيْنِهِمَا نَسِيَا حُوتَهُمَا فَاتَّخَذَ سَبِيلَهُ فِي الْبَحْرِ سَرَبًا

Урхьни дархдиркуси мерличи кӀелра сабаибхӀели, илхӀели.. илдани чула бялихъличила хъумкартур ва ил хапли урхьуличибяхӀ батӀихьиб.

Когда они дошли до места их слияния, они забыли свою рыбу, и она двинулась в путь по морю, словно по подземному ходу.

62

فَلَمَّا جَاوَزَا قَالَ لِفَتَاهُ آتِنَا غَدَاءَنَا لَقَدْ لَقِينَا مِنْ سَفَرِنَا هَٰذَا نَصَبًا

Урхьни дархдиркуси мерличибад илди тяйдибиубхӀели, Мусани сунела къуллукъчизи иб: «Нушаб беркала биха: иш гьунили нуша дебали дамсахъурра».

Когда они прошли дальше, он сказал своему слуге: "Подавай наш обед. Мы почувствовали в этом путешествии нашем усталость".

63

قَالَ أَرَأَيْتَ إِذْ أَوَيْنَا إِلَى الصَّخْرَةِ فَإِنِّي نَسِيتُ الْحُوتَ وَمَا أَنْسَانِيهُ إِلَّا الشَّيْطَانُ أَنْ أَذْكُرَهُ ۚ وَاتَّخَذَ سَبِيلَهُ فِي الْبَحْرِ عَجَبًا

Илини иб: «Ца хӀерагу! Ит шурлиур нуша гьигьбатес тӀашдизурхӀели, нуни бялихъличила хъумкартурра. Иличила набзи чӀянкӀили шайтӀанницун хъумартахъур, урхьуличибяхӀ тамашали ил батбихьибхӀели, наб иличила гьанхӀебикиб».

Он сказал: "Помнишь, как мы укрылись под скалой? Я забыл о рыбе, и только сатана заставил меня не вспомнить о ней. Она же отправилась в путь по морю чудесным образом".

64

قَالَ ذَٰلِكَ مَا كُنَّا نَبْغِ ۚ فَارْتَدَّا عَلَىٰ آثَارِهِمَا قَصَصًا

Мусани иб: «Гьяп ил саби нушабра гӀягӀниси». Ва илди кӀелра, чула къел дуцили, чарбиубли бакӀиб урхьни дархдиркуси мерличи.

Он сказал: "Это - то, чего мы желали!" Они вдвоем вернулись назад по своим следам.

65

فَوَجَدَا عَبْدًا مِنْ عِبَادِنَا آتَيْنَاهُ رَحْمَةً مِنْ عِنْدِنَا وَعَلَّمْنَاهُ مِنْ لَدُنَّا عِلْمًا

Илав илдани Нушала лугъразивад ца лагъ варгиб: иличи Нушани уркӀецӀи барибсири ва илис Нушани халаси багьуди гибсири.

Они встретили одного из Наших рабов, которого Мы одарили милостью от Нас и обучили из того, что Нам известно.

66

قَالَ لَهُ مُوسَىٰ هَلْ أَتَّبِعُكَ عَلَىٰ أَنْ تُعَلِّمَنِ مِمَّا عُلِّمْتَ رُشْدًا

Илизи Мусани иб: «Бархьси гьуниличила хӀуни балуси хӀезибад нуни бара-баралра багьес багьандан ну хӀед гӀелавад вашес вирусу?»

Муса (Моисей) сказал ему (Хидру): "Могу ли я последовать за тобой, чтобы ты научил меня о прямом пути тому, чему ты обучен?"

67

قَالَ إِنَّكَ لَنْ تَسْتَطِيعَ مَعِيَ صَبْرًا

Илини иб: «Набчил варх вирес хӀела сабур хӀебиур.

Он сказал: "У тебя не хватит терпения находиться рядом со мной.

68

وَكَيْفَ تَصْبِرُ عَلَىٰ مَا لَمْ تُحِطْ بِهِ خُبْرًا

ХӀуни сунечила селра хӀебалуси секӀайчи хӀуни севан сабур бириду?»

Как ты сможешь терпеливо относиться к тому, что ты не объемлешь знанием?"

69

قَالَ سَتَجِدُنِي إِنْ شَاءَ اللَّهُ صَابِرًا وَلَا أَعْصِي لَكَ أَمْرًا

Мусани иб: «Рахли Аллагьлис дигули виалли, хӀуни ну сабурчевсили ургура ва хӀуни набчи се хъарбарадлира — нуни ил бирис».

Он сказал: "Если Аллах пожелает, то ты найдешь меня терпеливым, и я не ослушаюсь твоего веления".

70

قَالَ فَإِنِ اتَّبَعْتَنِي فَلَا تَسْأَلْنِي عَنْ شَيْءٍ حَتَّىٰ أُحْدِثَ لَكَ مِنْهُ ذِكْرًا

Илини иб: «Эгер хӀу наб гӀелавад вакӀадли, нуни хӀези бурайчи набзи селичилалра хьармабиид».

Он сказал: "Если ты последуешь за мной, то не спрашивай меня ни о чем, пока я сам не поведаю тебе об этом".

71

فَانْطَلَقَا حَتَّىٰ إِذَا رَكِبَا فِي السَّفِينَةِ خَرَقَهَا ۖ قَالَ أَخَرَقْتَهَا لِتُغْرِقَ أَهْلَهَا لَقَدْ جِئْتَ شَيْئًا إِمْرًا

Илала гӀергъи илди кӀилилра архӀя даимбариб; илди гамиличи абацӀибхӀели, итини илизиб тӀярхъи бариб. Мусани илизи хьарбаиб: «ХӀуни ил тӀярхъи барибсив гамиличир лерти кагӀяхъес? ХӀуни барибси — тамашала анцӀбукь саби!»

Они вдвоем двинулись в путь. Когда же они сели на корабль, он сделал в нем пробоину. Он сказал: "Ты сделал пробоину, чтобы потопить людей на нем? Ты совершил тяжкий поступок!"

72

قَالَ أَلَمْ أَقُلْ إِنَّكَ لَنْ تَسْتَطِيعَ مَعِيَ صَبْرًا

Илини иб: «Набчил варх вирес хӀела сабур хӀебиур или нуни хӀези хӀеирав, гьатӀи?»

Он сказал: "Разве я не говорил, что ты не сможешь сохранить терпение рядом со мной?"

73

قَالَ لَا تُؤَاخِذْنِي بِمَا نَسِيتُ وَلَا تُرْهِقْنِي مِنْ أَمْرِي عُسْرًا

Мусани иб: «Нуни хъумартни багьандан набчи вахъ дебали гӀяйибтани маркьуд ва набчи бахъ къиянси баркьуди хъармабирид».

Он сказал: "Не наказывай меня за то, что я позабыл, и не возлагай на меня тяжелое бремя".

74

فَانْطَلَقَا حَتَّىٰ إِذَا لَقِيَا غُلَامًا فَقَتَلَهُ قَالَ أَقَتَلْتَ نَفْسًا زَكِيَّةً بِغَيْرِ نَفْسٍ لَقَدْ جِئْتَ شَيْئًا نُكْرًا

Ва илдани чула архӀя даимбариб; гӀулухъа цугикибхӀели, илини ил кавшиб. Мусани хьарбаиб: «Сунечиб гӀяйиб агарси, сунени адам кахӀевшибси адам хӀуни сен кавшири? ХӀуни барибси — цӀахси баркьуди саби!»

Они продолжили путь, пока не встретили мальчика, и он убил его. Он сказал: "Неужели ты убил невинного человека, который никого не убивал? Ты совершил предосудительный поступок!"

75

قَالَ أَلَمْ أَقُلْ لَكَ إِنَّكَ لَنْ تَسْتَطِيعَ مَعِيَ صَبْرًا

Илини иб: «Набчил варх вирес хӀела сабур хӀебиур или нуни хӀези хӀеирав, гьатӀи?»

Он сказал: "Разве я не говорил тебе, что ты не сможешь сохранить терпение рядом со мной?"

76

قَالَ إِنْ سَأَلْتُكَ عَنْ شَيْءٍ بَعْدَهَا فَلَا تُصَاحِبْنِي ۖ قَدْ بَلَغْتَ مِنْ لَدُنِّي عُذْرًا

Мусани иб: «Рахли гьаннала гӀергъи нуни хӀези селичила-биалра хьарбаасли, ну хӀечил варх гьункьяли виахъес малтаба. Набчивад гьачам гьатӀи чеверхи!»

Он сказал: "Если я спрошу тебя о чем-либо после этого, то не продолжай путь вместе со мной. Ты уже получил мои извинения".

77

فَانْطَلَقَا حَتَّىٰ إِذَا أَتَيَا أَهْلَ قَرْيَةٍ اسْتَطْعَمَا أَهْلَهَا فَأَبَوْا أَنْ يُضَيِّفُوهُمَا فَوَجَدَا فِيهَا جِدَارًا يُرِيدُ أَنْ يَنْقَضَّ فَأَقَامَهُ ۖ قَالَ لَوْ شِئْتَ لَاتَّخَذْتَ عَلَيْهِ أَجْرًا

Ва илдани чула архӀя даимбариб. Илди ца шагьарла адамтачи бакӀиб ва илдази чус беркала тиладибариб, амма илдас гӀяхӀялдеш дарес илди кьабулхӀебикиб. Илдани илаб гъятӀбиэс хӀядурси лац баргиб ва илини ил ункъбариб. Мусани иб: «Эгер хӀед дигули виадри, илис хӀуни багьа сасес виради».

Они продолжили путь, пока не пришли к жителям одного селения. Они попросили его жителей накормить их, но те отказались принять их гостями. Они увидели там стену, которая была готова обрушиться, и он выпрямил ее. Он сказал: "Если бы ты захотел, то получил бы за это вознаграждение".

78

قَالَ هَٰذَا فِرَاقُ بَيْنِي وَبَيْنِكَ ۚ سَأُنَبِّئُكَ بِتَأْوِيلِ مَا لَمْ تَسْتَطِعْ عَلَيْهِ صَبْرًا

Илини иб: «Нуша ишар декӀардикес гӀягӀнитира! ХӀуни чучи сабур барес хӀейубти секӀултала мягӀна хӀези нуни бурис.

Он сказал: "Здесь я с тобой расстанусь, но я поведую тебе толкование того, к чему ты не смог отнестись с терпением.

79

أَمَّا السَّفِينَةُ فَكَانَتْ لِمَسَاكِينَ يَعْمَلُونَ فِي الْبَحْرِ فَأَرَدْتُ أَنْ أَعِيبَهَا وَكَانَ وَرَاءَهُمْ مَلِكٌ يَأْخُذُ كُلَّ سَفِينَةٍ غَصْبًا

Гамиличила дикӀахӀелли, ил урхьулизир бялихъуни дурцути мискин адамтала сабри. Ил заябарес наб дигусири, сенахӀенну илдала гӀелав леври лерилра гамурби гужзулмули дурцуси пача.

Что касается корабля, то он принадлежал беднякам, которые трудились в море. Я захотел повредить его, потому что перед ними находился царь, который силой отнимал все целые корабли.

80

وَأَمَّا الْغُلَامُ فَكَانَ أَبَوَاهُ مُؤْمِنَيْنِ فَخَشِينَا أَنْ يُرْهِقَهُمَا طُغْيَانًا وَكُفْرًا

ГӀулухъачила дикӀахӀелли, илала бегӀти Аллагьличи бирхути адамти сабри; нуша урухкӀулри ил капурли илдира капурти ва иманагарти бетарахъу или.

Что касается мальчика, то его родители являются верующими, и мы опасались, что он будет притеснять их по причине своего беззакония и неверия.

81

فَأَرَدْنَا أَنْ يُبْدِلَهُمَا رَبُّهُمَا خَيْرًا مِنْهُ زَكَاةً وَأَقْرَبَ رُحْمًا

Ил багьандан нушаб дигулри Аллагьли илала мерлав илдас иличив имцӀали хӀялалси ва илдачи имцӀали уркӀецӀичевси гили.

Мы захотели, чтобы Господь их даровал им вместо него того, кто будет чище и милосерднее к своим близким.

82

وَأَمَّا الْجِدَارُ فَكَانَ لِغُلَامَيْنِ يَتِيمَيْنِ فِي الْمَدِينَةِ وَكَانَ تَحْتَهُ كَنْزٌ لَهُمَا وَكَانَ أَبُوهُمَا صَالِحًا فَأَرَادَ رَبُّكَ أَنْ يَبْلُغَا أَشُدَّهُمَا وَيَسْتَخْرِجَا كَنْزَهُمَا رَحْمَةً مِنْ رَبِّكَ ۚ وَمَا فَعَلْتُهُ عَنْ أَمْرِي ۚ ذَٰلِكَ تَأْوِيلُ مَا لَمْ تَسْطِعْ عَلَيْهِ صَبْرًا

Лацличила дикӀахӀелли, ил шагьарлизибти кӀел цӀуръа уршила сабри: илала удиб илдала сабси хазна лебри; илдала дудеш дин-тӀагӀят дузахъуси адам сайри ва хӀела ВегӀбекӀлис дигули сай илди балугъла биубли ва хӀела ВегӀбекӀла пурбанничибли илад илдани чула хазна дурасили. Илди секӀал нуни дила пикрили ахӀенри дирути. Чучи хӀуни сабур барес хӀейубти баркьудлумас баян илгъуна саби».

Что же касается стены, то она принадлежала двум осиротевшим мальчикам из города. Под ней находился их клад. Их отец был праведником, и твой Господь пожелал, чтобы они достигли зрелого возраста и извлекли свой клад по милости твоего Господа. Я не поступал по своему усмотрению. Вот толкование того, к чему ты не смог отнестись с терпением".

83

وَيَسْأَلُونَكَ عَنْ ذِي الْقَرْنَيْنِ ۖ قُلْ سَأَتْلُو عَلَيْكُمْ مِنْهُ ذِكْرًا

ХӀези Зулкьарнайличила хьарбиули саби. Бура: «Нуни хӀушаб иличила хабар бурис».

Они спрашивают тебя о Зуль Карнейне. Скажи: "Я прочту вам поучительный рассказ о нем".

84

إِنَّا مَكَّنَّا لَهُ فِي الْأَرْضِ وَآتَيْنَاهُ مِنْ كُلِّ شَيْءٍ سَبَبًا

Нушани илис ванзала къакъличиб халал цӀакь гира ва гьар се-секӀайчи илис гьуни гьаргбарра.

Воистину, Мы наделили его властью на земле и одарили его всякими возможностями.

85

فَأَتْبَعَ سَبَبًا

Ва ил ца гьуникад арякьун.

Он отправился в путь.

86

حَتَّىٰ إِذَا بَلَغَ مَغْرِبَ الشَّمْسِ وَجَدَهَا تَغْرُبُ فِي عَيْنٍ حَمِئَةٍ وَوَجَدَ عِنْدَهَا قَوْمًا ۗ قُلْنَا يَا ذَا الْقَرْنَيْنِ إِمَّا أَنْ تُعَذِّبَ وَإِمَّا أَنْ تَتَّخِذَ فِيهِمْ حُسْنًا

Ил БерхӀи гӀелабиркуси мерличи саибхӀели, илини чебаиб ил нясси гӀинизлизи гӀелакабиркули биъни! ГӀинизла мякьлаб илини адамтира баргиб. Нушани ира: «Зулкьарнай, яра илдас танбихӀ бара, яра илдачи уркӀецӀи бара».

Когда он прибыл туда, где закатывается солнце, он обнаружил, что оно закатывается в мутный (или горячий) источник. Около него он нашел народ. Мы сказали: "О Зуль Карнейн! Либо ты накажешь их, либо сделаешь им добро".

87

قَالَ أَمَّا مَنْ ظَلَمَ فَسَوْفَ نُعَذِّبُهُ ثُمَّ يُرَدُّ إِلَىٰ رَبِّهِ فَيُعَذِّبُهُ عَذَابًا نُكْرًا

Илини иб: «Чили вайдеш бирулил — илис нушани танбихӀ бирехӀе; ил сунела ВегӀбекӀличи чарварибхӀели, илис Илини кахси танбихӀ биру.

Он сказал: "Того, кто поступает несправедливо, мы накажем, а потом его возвратят к его Господу, и Он подвергнет его тяжким мучениям.

88

وَأَمَّا مَنْ آمَنَ وَعَمِلَ صَالِحًا فَلَهُ جَزَاءً الْحُسْنَىٰ ۖ وَسَنَقُولُ لَهُ مِنْ أَمْرِنَا يُسْرًا

Аллагьличи вирхусилис ва гӀяхӀдеш бирусилис пергер савгъат бирар: иличи Нушани гьамадси хъарбаркь хъарбирехӀе».

Тому же, кто уверовал и поступает праведно, будет наилучшее воздаяние, и мы скажем ему наши легкие повеления".

89

ثُمَّ أَتْبَعَ سَبَبًا

ГӀур илини архӀя даимбариб.

Потом он отправился в путь дальше.

90

حَتَّىٰ إِذَا بَلَغَ مَطْلِعَ الشَّمْسِ وَجَدَهَا تَطْلُعُ عَلَىٰ قَوْمٍ لَمْ نَجْعَلْ لَهُمْ مِنْ دُونِهَا سِتْرًا

БерхӀи абулхъуси мерличи ил саибхӀели, илини чебаиб ил сунезибад мяхӀкамбирахъес чус Нушани сегъуналра пардав хӀебарибти халкьла чедиб абулхъули биъни.

Когда он прибыл туда, где восходит солнце, он обнаружил, что оно восходит над людьми, которым Мы не установили от него никакого прикрытия.

91

كَذَٰلِكَ وَقَدْ أَحَطْنَا بِمَا لَدَيْهِ خُبْرًا

Тяп илкьяйда биубсири. Гьанна бурехӀе илис гӀур се бетаурал.

Вот так! Мы объяли знанием все, что происходило с ним.

92

ثُمَّ أَتْبَعَ سَبَبًا

ГӀур илини архӀя даимбариб.

Потом он отправился в путь дальше.

93

حَتَّىٰ إِذَا بَلَغَ بَيْنَ السَّدَّيْنِ وَجَدَ مِنْ دُونِهِمَا قَوْمًا لَا يَكَادُونَ يَفْقَهُونَ قَوْلًا

Ил кӀел музала ургабси акьуси мерличи саиб. Илаб илини баргиб сунела гъай бара хӀилхӀи далути адамти.

Когда он достиг двух горных преград, он обнаружил перед ними людей, которые почти не понимали речи.

94

قَالُوا يَا ذَا الْقَرْنَيْنِ إِنَّ يَأْجُوجَ وَمَأْجُوجَ مُفْسِدُونَ فِي الْأَرْضِ فَهَلْ نَجْعَلُ لَكَ خَرْجًا عَلَىٰ أَنْ تَجْعَلَ بَيْنَنَا وَبَيْنَهُمْ سَدًّا

Илдани: иб: «Зулкьарнай! Аъжужлира Маъжужлира иш ванзала къакъличир вайдешуни дирули сари; нушалара илдалара ургаб хӀези лац барахъес нушани хӀед багьа гахӀелли севан бирара?»

Они сказали: "О Зуль Карнейн! Йаджудж и Маджудж (Гог и Магог) распространяют на земле нечестие. Быть может, мы уплатим тебе дань, чтобы ты установил между нами и ними преграду?"

95

قَالَ مَا مَكَّنِّي فِيهِ رَبِّي خَيْرٌ فَأَعِينُونِي بِقُوَّةٍ أَجْعَلْ بَيْنَكُمْ وَبَيْنَهُمْ رَدْمًا

Илини иб: «Дила ВегӀбекӀли наб гибси цӀакь — наб бегӀлара гӀяхӀси багьа саби; хӀушани биалли наб гъираличил кумекбиреная: хӀушалара илдалара ургаб нуни лац бирис.

Он сказал: "То, чем наделил меня мой Господь, лучше этого. Помогите мне силой, и я установлю между вами и ними преграду.

96

آتُونِي زُبَرَ الْحَدِيدِ ۖ حَتَّىٰ إِذَا سَاوَىٰ بَيْنَ الصَّدَفَيْنِ قَالَ انْفُخُوا ۖ حَتَّىٰ إِذَا جَعَلَهُ نَارًا قَالَ آتُونِي أُفْرِغْ عَلَيْهِ قِطْرًا

Мегьла бутӀни набчи дихеная». КӀелра музала ургабси къада гьалабарибхӀели, илини иб: «ЦӀа абикьеная!» Мегьла бутӀнала гьалабиз бемжурли хӀунтӀенбиубхӀели, илини иб: «Набчи руржуси дубси бихеная: нуни ил иличи чертӀис».

Подайте мне куски железа". Заполнив пространство между двумя склонами, он сказал: "Раздувайте!" Когда они стали красными, словно огонь, он сказал: "Принесите мне расплавленную медь, чтобы я вылил ее на него".

97

فَمَا اسْطَاعُوا أَنْ يَظْهَرُوهُ وَمَا اسْتَطَاعُوا لَهُ نَقْبًا

Ва илди я иличи абацӀес я илизиб тӀярхъи барес хӀебиуб. Илини иб: «Ил — дила ВегӀбекӀла уркӀецӀи саби.

Они (племена Йаджудж и Маджудж) не смогли забраться на нее и не смогли пробить в ней дыру.

98

قَالَ هَٰذَا رَحْمَةٌ مِنْ رَبِّي ۖ فَإِذَا جَاءَ وَعْدُ رَبِّي جَعَلَهُ دَكَّاءَ ۖ وَكَانَ وَعْدُ رَبِّي حَقًّا

Дила ВегӀбекӀли чесибси бартарахъуси замана сабаибхӀели, Илини ил хяса-пусул бетарахъу. Дила ВегӀбекӀли чесибси — гьарли-марли бартаруси саби».

Он сказал: "Это - милость от моего Господа! Когда же исполнится обещание моего Господа, Он сровняет ее с землей. Обещание моего Господа является истиной".

99

وَتَرَكْنَا بَعْضَهُمْ يَوْمَئِذٍ يَمُوجُ فِي بَعْضٍ ۖ وَنُفِخَ فِي الصُّورِ فَجَمَعْنَاهُمْ جَمْعًا

Кьиямала бархӀи Нушани илди саби-ургаб жалтани биркьахъес балтехӀе ва сур уфбарибхӀели, Нушани илди барх бурчехӀе.

В тот день Мы позволим им (племенам Йаджудж и Маджудж) хлынуть друг на друга. И затрубят в Рог, и Мы соберем их (творения) всех вместе.

100

وَعَرَضْنَا جَهَنَّمَ يَوْمَئِذٍ لِلْكَافِرِينَ عَرْضًا

Кьиямала бархӀи Нушани капурти,

В тот день Мы ясно покажем Геенну неверующим,

101

الَّذِينَ كَانَتْ أَعْيُنُهُمْ فِي غِطَاءٍ عَنْ ذِكْرِي وَكَانُوا لَا يَسْتَطِيعُونَ سَمْعًا

чула хӀулбачиб пардав сабли, дила гӀилму чехӀебаибти ва иличила адхӀергъибти бархьаначи жагьаннаблизи аркехӀе.

на глазах которых было покрывало, отделяющее их от поминания Меня, и которые не могли слышать.

102

أَفَحَسِبَ الَّذِينَ كَفَرُوا أَنْ يَتَّخِذُوا عِبَادِي مِنْ دُونِي أَوْلِيَاءَ ۚ إِنَّا أَعْتَدْنَا جَهَنَّمَ لِلْكَافِرِينَ نُزُلًا

Марлира, капуртас гьанбиркулрив, Дила пурбан агарли, чус Дила лугърала ургав кумекчи вирар или? Капуртас урдубяхъли Нушани жагьаннаб хӀядурбарилра.

Неужели неверующие полагали, что они сделают Моих рабов своими покровителями и помощниками вместо Меня? Воистину, Мы приготовили Геенну обителью для неверующих.

103

قُلْ هَلْ نُنَبِّئُكُمْ بِالْأَخْسَرِينَ أَعْمَالًا

Бура: «Чула баркьудлумазибад чус чӀянкӀли заралцун бирути,

Скажи: "Не сообщить ли вам о тех, чьи деяния принесут наибольший убыток?

104

الَّذِينَ ضَلَّ سَعْيُهُمْ فِي الْحَيَاةِ الدُّنْيَا وَهُمْ يَحْسَبُونَ أَنَّهُمْ يُحْسِنُونَ صُنْعًا

чули пергер баркьудлуми дирулра или чус гьанбиркули биалра, иш дунъяличирти гӀямруличила чула къайгъни дугӀлатили сарти нуни хӀушази чебаахъишав?»

О тех, чьи усилия заблудились в мирской жизни, хотя они думали, что поступают хорошо?

105

أُولَٰئِكَ الَّذِينَ كَفَرُوا بِآيَاتِ رَبِّهِمْ وَلِقَائِهِ فَحَبِطَتْ أَعْمَالُهُمْ فَلَا نُقِيمُ لَهُمْ يَوْمَ الْقِيَامَةِ وَزْنًا

Илди саби чула ВегӀбекӀла хъарбаркьуначи ва Иличил саби гьунибиъниличи хӀебирхути. Ил багьандан илдала авара дугӀлати сари, кьиямала бархӀи Нушани илдас кумекра хӀебирехӀе.

Это - те, которые не уверовали в знамения своего Господа и во встречу с Ним. Тщетны будут их деяния, и в День воскресения Мы не определим для них никакого веса".

106

ذَٰلِكَ جَزَاؤُهُمْ جَهَنَّمُ بِمَا كَفَرُوا وَاتَّخَذُوا آيَاتِي وَرُسُلِي هُزُوًا

Капуртили бирни, Дила хъарбаркьуни ва Дила идбагуни дукелцӀиличи бирхьни багьандан илдас жагьаннаб савгъатли бирар.

Геенна будет им воздаянием за то, что они не уверовали и насмехались над Моими знамениями и Моими посланниками.

107

إِنَّ الَّذِينَ آمَنُوا وَعَمِلُوا الصَّالِحَاتِ كَانَتْ لَهُمْ جَنَّاتُ الْفِرْدَوْسِ نُزُلًا

Аллагьличи бирхутас ва гӀяхӀти баркьудлуми дирутас, —илдас алжанала унхъри дирар.

Воистину, обителью тех, которые уверовали и совершали праведные деяния, будут сады Фирдауса.

108

خَالِدِينَ فِيهَا لَا يَبْغُونَ عَنْهَا حِوَلًا

Илди илаб даимлис кавлан ва илад арбукьес илди хьулхӀебулхъан.

Они пребудут в них вечно и не пожелают для себя перемен.

109

قُلْ لَوْ كَانَ الْبَحْرُ مِدَادًا لِكَلِمَاتِ رَبِّي لَنَفِدَ الْبَحْرُ قَبْلَ أَنْ تَنْفَدَ كَلِمَاتُ رَبِّي وَلَوْ جِئْنَا بِمِثْلِهِ مَدَدًا

Бура: «Эгер дила ВегӀбекӀла гъай делкӀес урхьу шинкьяли бетаалра, дила ВегӀбекӀла гъай тамандиайчи урхьу бегъубли бетихъи, хӀятта иличи Нушани илдицад гьатӀи шинкья имцӀадарахӀелра».

Скажи: "Если бы море стало чернилами для слов моего Господа, то море иссякло бы до того, как иссякли бы Слова моего Господа, даже если бы Мы принесли в помощь ему такое же море".

110

قُلْ إِنَّمَا أَنَا بَشَرٌ مِثْلُكُمْ يُوحَىٰ إِلَيَّ أَنَّمَا إِلَٰهُكُمْ إِلَٰهٌ وَاحِدٌ ۖ فَمَنْ كَانَ يَرْجُو لِقَاءَ رَبِّهِ فَلْيَعْمَلْ عَمَلًا صَالِحًا وَلَا يُشْرِكْ بِعِبَادَةِ رَبِّهِ أَحَدًا

Бура: «Нура тяп хӀушагъуна адам сайра; Набзи зубрачибад багьахъур хӀушала Аллагь — цаси Аллагь виъни. Сунела ВегӀбекӀличил гьуниваэс чи хьуликӀули виалра, илини гӀяхӀти баркьудлуми дираб ва, Аллагьлис икрам бирули, Илала дурабад гӀурра аллагьуни лебни мармабираб».

Скажи: "Воистину, я - такой же человек, как и вы. Мне внушено откровение о том, что ваш Бог - Бог Единственный. Тот, кто надеется на встречу со своим Господом, пусть совершает праведные деяния и никому не поклоняется наряду со своим Господом".