Сура 54 «Бац» — Аль-Камар (Луна)

Все суры
1

اقْتَرَبَتِ السَّاعَةُ وَانْشَقَّ الْقَمَرُ

МяхӀшарла диванна сягӀят сабаиб ва бац кӀел бутӀа биуб.

Приблизился Час, и раскололся месяц.

2

وَإِنْ يَرَوْا آيَةً يُعْرِضُوا وَيَقُولُوا سِحْرٌ مُسْتَمِرٌّ

ХӀятта илдани Аллагьла гӀяламатуни гӀяхӀил чедиули диалра, капурти илдачибад гӀелумилзули саби ва бикӀули саби: «Илди — халати сихӀрукьяндешцун сари».

Когда они видят знамение, то отворачиваются и говорят: "Преходящее (или крепкое; или лживое) колдовство!"

3

وَكَذَّبُوا وَاتَّبَعُوا أَهْوَاءَهُمْ ۚ وَكُلُّ أَمْرٍ مُسْتَقِرٌّ

Илдани Аллагьла насихӀятуни къянбази халдариб ва чула иштяхӀунази ахъиб, амма гьарилира баркьудила — сунела замана лебси саби.

Они сочли лжецами посланников и потакали своим желаниям, но каждый поступок утвердится (творения получат вознаграждение за добро и наказание за зло).

4

وَلَقَدْ جَاءَهُمْ مِنَ الْأَنْبَاءِ مَا فِيهِ مُزْدَجَرٌ

Гьанна илдачи чузир духути насихӀятуни лерти хабурти дакӀили сари ва илдани илди бунагьуназибад тӀашаэс гӀягӀнисири.

До них уже дошли известия, которые удерживали от неверия.

5

حِكْمَةٌ بَالِغَةٌ ۖ فَمَا تُغْنِ النُّذُرُ

Илди — халати гӀякьлуми сари, амма илдани илдас кумек хӀебиру.

Это является совершенной мудростью, но какую пользу приносят предостережения (или предостережения не принесли им никакой пользы)?

6

فَتَوَلَّ عَنْهُمْ ۘ يَوْمَ يَدْعُ الدَّاعِ إِلَىٰ شَيْءٍ نُكُرٍ

Ил багьандан илдачивад хӀу гьарахъики. МяхӀшарла дивайчи жибируси малайкли илди жибарибси бархӀи,

Отвернись же от них. В тот день, когда глашатай призовет к неприятной вещи,

7

خُشَّعًا أَبْصَارُهُمْ يَخْرُجُونَ مِنَ الْأَجْدَاثِ كَأَنَّهُمْ جَرَادٌ مُنْتَشِرٌ

илди гӀяшкадуцибти хӀулбачил хӀяблабад абилзан ва цӀурцӀбала хӀуребаличи мешули бирар.

они с униженными взорами выйдут из могил, словно рассеянная саранча.

8

مُهْطِعِينَ إِلَى الدَّاعِ ۖ يَقُولُ الْكَافِرُونَ هَٰذَا يَوْمٌ عَسِرٌ

Ва жиикӀусиличибяхӀ урехили руржули касбулхъан. Капурти бикӀар: «Агь, хӀябилра жапаси бархӀи леб иш!»

Они устремятся к глашатаю, и неверующие скажут: "Это - Тяжкий день!"

9

كَذَّبَتْ قَبْلَهُمْ قَوْمُ نُوحٍ فَكَذَّبُوا عَبْدَنَا وَقَالُوا مَجْنُونٌ وَازْدُجِرَ

Илдас гьалаб НухӀла халкь Аллагьла хъарбаркьунас къянби сари бикӀи ва ил Нушала лагъ къянбарлизи халвариб. Илди бикӀи: «Ил — ахмах сай!» Ва илдани ил дугӀаиб.

До них счел лжецами посланников народ Нуха (Ноя). Они сочли лжецом Нашего раба и сказали: "Он - одержимый!" Они ругали его и угрожали ему.

10

فَدَعَا رَبَّهُ أَنِّي مَغْلُوبٌ فَانْتَصِرْ

ИлхӀели ил сунела ВегӀбекӀличи дугьаизур: «Ну удиикира, наб кумекбара».

Тогда он воззвал к своему Господу: "Меня одолели. Помоги же мне!"

11

فَفَتَحْنَا أَبْوَابَ السَّمَاءِ بِمَاءٍ مُنْهَمِرٍ

ИлхӀели Нушани зубрала унза абхьира ва илад шинна варачан чяхӀбухъахъунра;

Мы открыли врата неба, откуда стала изливаться вода,

12

وَفَجَّرْنَا الْأَرْضَ عُيُونًا فَالْتَقَى الْمَاءُ عَلَىٰ أَمْرٍ قَدْ قُدِرَ

Ванзаличи биалли хъарбарира гӀинзурби пурчдухъахъес; илкьяйдали Аллагьла амру хӀясибли, зубрала шинра ванзала шинра дархдикиб.

и разверзли землю, из которой забились ключи. Воды небес и земли слились для дела, которое было предопределено.

13

وَحَمَلْنَاهُ عَلَىٰ ذَاتِ أَلْوَاحٍ وَدُسُرٍ

Нушани ил викира уркьлазибадра гӀяблазибадра барибси гамиличив

Мы понесли его в ковчеге из досок и гвоздей.

14

تَجْرِي بِأَعْيُنِنَا جَزَاءً لِمَنْ كَانَ كُفِرَ

ва илдани кьабулхӀерибсилис савгъат саблин ил Нушала хӀулбала гьалаб куртӀбикӀахъира.

Он поплыл у Нас на Глазах в воздаяние тому, в кого не уверовали (или тем, которые не уверовали).

15

وَلَقَدْ تَرَكْنَاهَا آيَةً فَهَلْ مِنْ مُدَّكِرٍ

Нушани ил гами Аллагьла гӀяламат саблин батурра, амма хӀушазивад цалилра иличила гьанбиркахъулира?

Мы оставили его (корабль или рассказ о Нухе) в качестве знамения. Но есть ли поминающие?

16

فَكَيْفَ كَانَ عَذَابِي وَنُذُرِ

Агь, хӀябилра кахти лерри Дила хъурхъу ва танбихӀ!

Какими же были мучения от Меня и предостережения Мои!

17

وَلَقَدْ يَسَّرْنَا الْقُرْآنَ لِلذِّكْرِ فَهَلْ مِنْ مُدَّكِرٍ

ХӀушаб насихӀятчили биахъес багьандан Нушани Кьуръан багьес гьамадсили барира, амма хӀушазивад цалра леввара ил насихӀятчиван кьабулбарибси?

Мы облегчили Коран для поминания. Но есть ли поминающие?

18

كَذَّبَتْ عَادٌ فَكَيْفَ كَانَ عَذَابِي وَنُذُرِ

Адлантанира Аллагьла насихӀятуни къянбази халдариб ва ил багьандан илдас Нушани кахси ва чӀумаси танбихӀ барира!

Адиты сочли лжецами посланников. Какими же были мучения от Меня и предостережения Мои!

19

إِنَّا أَرْسَلْنَا عَلَيْهِمْ رِيحًا صَرْصَرًا فِي يَوْمِ نَحْسٍ مُسْتَمِرٍّ

Халаси мусибатла ит бухъянси бархӀи Нушани илдачи дамгъарайла дягӀ бархьира.

Мы наслали на них морозный (или завывающий) ветер в день, злосчастье которого продолжалось.

20

تَنْزِعُ النَّاسَ كَأَنَّهُمْ أَعْجَازُ نَخْلٍ مُنْقَعِرٍ

Мякъязирад къябдарибти чумиздагла галгубиван илини адамти арбихутири.

Он вырывал людей, словно стволы выкорчеванных пальм.

21

فَكَيْفَ كَانَ عَذَابِي وَنُذُرِ

Агь, хӀябилра кахти лерри Дила хъурхъу ва танбихӀ!

Какими же были мучения от Меня и предостережения Мои!

22

وَلَقَدْ يَسَّرْنَا الْقُرْآنَ لِلذِّكْرِ فَهَلْ مِنْ مُدَّكِرٍ

ХӀушаб насихӀятчили биахъес багьандан Нушани Кьуръан багьес гьамадсили барира, амма хӀушазивад цалра леввара ил насихӀятчиван кьабулбарибси?

Мы облегчили Коран для поминания. Но есть ли поминающие?

23

كَذَّبَتْ ثَمُودُ بِالنُّذُرِ

Самудлантанира Аллагьла насихӀятуни къянбази халдариб

Самудяне сочли ложью предостережения.

24

فَقَالُوا أَبَشَرًا مِنَّا وَاحِدًا نَتَّبِعُهُ إِنَّا إِذًا لَفِي ضَلَالٍ وَسُعُرٍ

ва иб: «Марлира, нуша нушала ургавадси нушагъуна ца адамлис гӀеларад аркьекӀев? Ил барахӀелри — нуша таманни чердалкӀи ва гӀякьлулизирад духъи дирехӀери!

Они сказали: "Неужели мы последуем за одним из нас? В этом случае мы окажемся в заблуждении и будем страдать (или отдалимся от истины).

25

أَأُلْقِيَ الذِّكْرُ عَلَيْهِ مِنْ بَيْنِنَا بَلْ هُوَ كَذَّابٌ أَشِرٌ

Марлира, нушазивад ца илисцун сабив зубрачибад гӀилму бархьибси? Юх! Ил — инсап-хӀяяагар къянбар сай!»

Неужели среди всех нас напоминание ниспослано только ему одному? О нет! Он - надменный лжец".

26

سَيَعْلَمُونَ غَدًا مَنِ الْكَذَّابُ الْأَشِرُ

ЖагӀял бала илдани инсап-хӀяяагар къянбар чи саял.

Завтра они узнают, кто является надменным лжецом!

27

إِنَّا مُرْسِلُو النَّاقَةِ فِتْنَةً لَهُمْ فَارْتَقِبْهُمْ وَاصْطَبِرْ

Илдала хӀялумцӀес Нушани илдас валри бурхьехӀе, хӀу биалли илдачи хӀерикӀен ва сабурчевли вирен!

Аллах сказал их пророку: "Мы посылаем верблюдицу для того, чтобы испытать их. Подожди же и будь терпелив.

28

وَنَبِّئْهُمْ أَنَّ الْمَاءَ قِسْمَةٌ بَيْنَهُمْ ۖ كُلُّ شِرْبٍ مُحْتَضَرٌ

Илдази бура шин чула ургар дутӀили диъни: гьарили ужуси сай сунес кабизахъурси замана.

Сообщи им, что вода поделена между ними и верблюдицей. Пусть же они приходят попить каждый раз в отведенное для них время".

29

فَنَادَوْا صَاحِبَهُمْ فَتَعَاطَىٰ فَعَقَرَ

Амма илди чула шилизивадси ца адамличи дугьабизур ва шушкаличил валри кабушиб.

Они позвали своего товарища, и тот схватил верблюдицу и перерезал ей поджилки.

30

فَكَيْفَ كَانَ عَذَابِي وَنُذُرِ

Агь, хӀябилра кахти лерри Дила хъурхъу ва танбихӀ!

Какими же были мучения от Меня и предостережения Мои!

31

إِنَّا أَرْسَلْنَا عَلَيْهِمْ صَيْحَةً وَاحِدَةً فَكَانُوا كَهَشِيمِ الْمُحْتَظِرِ

Илдачи Нушани гурла тӀама бархьира ва илди гӀянжила келпичуни дирес пайдаладирути балгаличи шурбухъун.

Воистину, Мы наслали на них всего лишь один вопль, и они уподобились сену хозяина загона.

32

وَلَقَدْ يَسَّرْنَا الْقُرْآنَ لِلذِّكْرِ فَهَلْ مِنْ مُدَّكِرٍ

ХӀушаб насихӀятчили биахъес багьандан Нушани Кьуръан багьес гьамадсили барира, амма хӀушазивад цалра леввара ил насихӀятчиван кьабулбарибси?

Мы облегчили Коран для поминания. Но есть ли поминающие?

33

كَذَّبَتْ قَوْمُ لُوطٍ بِالنُّذُرِ

Лутла халкьлира Аллагьла насихӀятуни къянбази халдариб.

Народ Лута (Лота) счел ложью предостережения.

34

إِنَّا أَرْسَلْنَا عَلَيْهِمْ حَاصِبًا إِلَّا آلَ لُوطٍ ۖ نَجَّيْنَاهُمْ بِسَحَرٍ

Нушани илдачи къаркъубачил дамгъарайла дягӀ бархьира ва лебилра талапбарира, Лутла хъалибарг ахӀенти; Нушани илди Нушала уркӀецӀиличибли савли берцахъира.

Мы наслали на них ураган с камнями, и только семью Лута (Лота) Мы спасли перед рассветом

35

نِعْمَةً مِنْ عِنْدِنَا ۚ كَذَٰلِكَ نَجْزِي مَنْ شَكَرَ

ГӀяхӀсант балутас Нушани илкьяйдали гӀяхӀдеш бирулра!

по милости от Нас. Так Мы воздаем тем, кто благодарен.

36

وَلَقَدْ أَنْذَرَهُمْ بَطْشَتَنَا فَتَمَارَوْا بِالنُّذُرِ

Лутли илдази Нушала цӀакьличила бурусири, аммаки илди иличи ташмишбикӀи.

Он предостерег их от Нашей Хватки, но они усомнились в его предостережениях.

37

وَلَقَدْ رَاوَدُوهُ عَنْ ضَيْفِهِ فَطَمَسْنَا أَعْيُنَهُمْ فَذُوقُوا عَذَابِي وَنُذُرِ

Илдани кьасбариб илала гӀяхӀли чула шайчи кабизахъес, аммаки Нушани илдала хӀулбала шала касира: Дила хъурхъула ва танбихӀла гӀязаб чӀямбарая!

Они настойчиво требовали от него его гостей, и тогда Мы лишили их зрения. Вкусите же мучения от Меня и предостережения Мои!

38

وَلَقَدْ صَبَّحَهُمْ بُكْرَةً عَذَابٌ مُسْتَقِرٌّ

Илдас Нушани чесибси танбихӀ савли барибсири.

На утро их постигли неотвратимые мучения.

39

فَذُوقُوا عَذَابِي وَنُذُرِ

Дила хъурхъула ва танбихӀла гӀязаб чӀямбарая!

Вкусите же мучения от Меня и предостережения Мои!

40

وَلَقَدْ يَسَّرْنَا الْقُرْآنَ لِلذِّكْرِ فَهَلْ مِنْ مُدَّكِرٍ

ХӀушаб насихӀятчили биахъес багьандан Нушани Кьуръан багьес гьамадсили барира, амма хӀушазивад цалра леввара ил насихӀятчиван кьабулбарибси?

Мы облегчили Коран для поминания. Но есть ли поминающие?

41

وَلَقَدْ جَاءَ آلَ فِرْعَوْنَ النُّذُرُ

Аллагьла насихӀятуни ПиргӀяванна халкьличира даахъибтири.

Предостережения также явились к роду Фараона.

42

كَذَّبُوا بِآيَاتِنَا كُلِّهَا فَأَخَذْنَاهُمْ أَخْذَ عَزِيزٍ مُقْتَدِرٍ

Аммаки илдани Нушала лерилра насихӀятуни къянбази халдариб. Ил багьандан Нушани илдас селрайчив цӀакьсилицун ва гьар се-секӀалла ари сунезиб сабсилицун бируси танбихӀ барира.

Они сочли ложью все Наши знамения, и Мы схватили их Хваткой Могущественного, Всемогущего.

43

أَكُفَّارُكُمْ خَيْرٌ مِنْ أُولَٰئِكُمْ أَمْ لَكُمْ بَرَاءَةٌ فِي الزُّبُرِ

Илдачиб хӀушала ургабти капурти гӀяхӀтив яра хӀушаб танбихӀ хӀебирар или бурулив?

Разве ваши неверующие лучше тех? Или же у вас есть неприкосновенность, упомянутая в Писаниях?

44

أَمْ يَقُولُونَ نَحْنُ جَمِيعٌ مُنْتَصِرٌ

Белики, илдани эс: «Нуша дахъалра ва цабехӀли цабехӀ датахъес дирехӀе».

Или же они говорят: "Мы являемся победоносной группой".

45

سَيُهْزَمُ الْجَمْعُ وَيُوَلُّونَ الدُّبُرَ

Илди бахъалти бубшар ва илдала къукърицун чедиу.

Эта группа будет разбита, и они обратятся вспять!

46

بَلِ السَّاعَةُ مَوْعِدُهُمْ وَالسَّاعَةُ أَدْهَىٰ وَأَمَرُّ

Илдас мяхӀшарла диванна сягӀят кабизахъурли саби; хӀябилра кахси ва жапаси леб ил сягӀят!

Час является назначенным для них сроком, и Час этот - самый тяжкий, самый горький.

47

إِنَّ الْمُجْرِمِينَ فِي ضَلَالٍ وَسُعُرٍ

Капурти, шакдеш агарли, чеббалкӀи, гӀякьлулизибад бухъи саби.

Воистину, грешники сбились с пути и страдают (или отдалились от истины).

48

يَوْمَ يُسْحَبُونَ فِي النَّارِ عَلَىٰ وُجُوهِهِمْ ذُوقُوا مَسَّ سَقَرَ

Кьиямала бархӀи илди цӀализи лайбикӀу: «Жагьаннабла цӀала тӀягӀям багьирая!»

В тот день их ничком поволокут в Огонь: "Вкусите прикосновение Преисподней!"

49

إِنَّا كُلَّ شَيْءٍ خَلَقْنَاهُ بِقَدَرٍ

Нушани гьар се-секӀал гӀягӀнисила кьадар дарира!

Воистину, Мы сотворили каждую вещь согласно предопределению.

50

وَمَا أَمْرُنَا إِلَّا وَاحِدَةٌ كَلَمْحٍ بِالْبَصَرِ

Нушала буйрухъра — хӀули липӀбарайчи бетурхуси баркьуди саби.

Мы повелеваем только один раз, и повеление исполняется во мгновение ока.

51

وَلَقَدْ أَهْلَكْنَا أَشْيَاعَكُمْ فَهَلْ مِنْ مُدَّكِرٍ

Нушани хӀушагъунти халкьани гьалабра къирбарира, амма хӀушазивад цалилра иличила гьанбиркахъулира?

Мы уже погубили подобных вам. Но есть ли поминающие?

52

وَكُلُّ شَيْءٍ فَعَلُوهُ فِي الزُّبُرِ

Илдани дирути гьар се-секӀал лавхӀул мяхӀпузлизи лукӀути сари;

Все, что они совершили, есть в книгах деяний.

53

وَكُلُّ صَغِيرٍ وَكَبِيرٍ مُسْتَطَرٌ

дибгӀян-кьяштира халатира — лерилра баркьудлуми лукӀути сари.

Все малое и великое уже начертано.

54

إِنَّ الْمُتَّقِينَ فِي جَنَّاتٍ وَنَهَرٍ

Аллагьлизибад урухкӀути — алжанала унхъразиб ва хӀуркӀбала ургаб,

Воистину, богобоязненные пребудут в Райских садах и среди рек

55

فِي مَقْعَدِ صِدْقٍ عِنْدَ مَلِيكٍ مُقْتَدِرٍ

бархьдешла мякьлаб, гьар се-секӀайчив цӀакьси ВегӀбекӀла гьалаб бирар!

на седалище истины возле Всемогущего Властелина.