Сура 28 «Хабар» — Аль-Касас (Рассказ)

Все суры
1

طسم

ТӀа. Син. Мим.

Та. Син. Мим.

2

تِلْكَ آيَاتُ الْكِتَابِ الْمُبِينِ

Ишди — гьар секӀал баяндируси Кьуръа аятуни сари.

Это - аяты ясного Писания.

3

نَتْلُو عَلَيْكَ مِنْ نَبَإِ مُوسَىٰ وَفِرْعَوْنَ بِالْحَقِّ لِقَوْمٍ يُؤْمِنُونَ

Аллагьличи бирхути адамтас мисалли диахъес багьандан Мусачила ва ПиргӀяванничила гьарли-марти хабурти Нушани хӀези дурехӀе.

Мы доподлинно прочтем тебе для верующих людей историю Мусы (Моисея) и Фараона.

4

إِنَّ فِرْعَوْنَ عَلَا فِي الْأَرْضِ وَجَعَلَ أَهْلَهَا شِيَعًا يَسْتَضْعِفُ طَائِفَةً مِنْهُمْ يُذَبِّحُ أَبْنَاءَهُمْ وَيَسْتَحْيِي نِسَاءَهُمْ ۚ إِنَّهُ كَانَ مِنَ الْمُفْسِدِينَ

ПиргӀяван сунела улкализив вахъ дебали халаверхур ва сунела халкь кьаманачи бутӀиб. Чидил-биалра кьам гьунарагарбарес дигули, илини ил кьамла алкӀути уршби кабуршахъес ва рурсби мицӀирли балтахъес хъарбариб. Гьайгьайра, ил жалладунала лугӀилизив сайри!

Фараон возгордился на земле и разделил ее жителей на группы. Одних он ослаблял, убивая их сыновей и оставляя в живых их женщин. Воистину, он был одним из тех, кто распространял нечестие.

5

وَنُرِيدُ أَنْ نَمُنَّ عَلَى الَّذِينَ اسْتُضْعِفُوا فِي الْأَرْضِ وَنَجْعَلَهُمْ أَئِمَّةً وَنَجْعَلَهُمُ الْوَارِثِينَ

Нушаб дигулри ил улкализбити гьунарагартачи уркӀецӀибарес, илди динна бургили барес, илди букьуртили барес,

Мы пожелали оказать милость тем, кто был унижен на земле, сделать их предводителями и наследниками,

6

وَنُمَكِّنَ لَهُمْ فِي الْأَرْضِ وَنُرِيَ فِرْعَوْنَ وَهَامَانَ وَجُنُودَهُمَا مِنْهُمْ مَا كَانُوا يَحْذَرُونَ

ил улкала ари илдази бедес, ПиргӀяваннизира, ХӀаманнизира, илдала гӀяскарлизира саби илдазибад урухкӀуси секӀал чебаахъес.

даровать им власть на земле и показать Фараону, Хаману и их воинам то, чего они остерегались.

7

وَأَوْحَيْنَا إِلَىٰ أُمِّ مُوسَىٰ أَنْ أَرْضِعِيهِ ۖ فَإِذَا خِفْتِ عَلَيْهِ فَأَلْقِيهِ فِي الْيَمِّ وَلَا تَخَافِي وَلَا تَحْزَنِي ۖ إِنَّا رَادُّوهُ إِلَيْكِ وَجَاعِلُوهُ مِنَ الْمُرْسَلِينَ

Мусала нешлизи Нушани багьахъурра: «Ил валхен ва ил кавшесгу или урухриадли, ил урхьулизи игьа; урухмарируд, кьакьамарикӀуд! Нушани ил хӀечи чарулхъахъехӀе ва ил Нушала вакилли вирехӀе».

Мы внушили матери Мусы (Моисея): "Корми его грудью. Когда же станешь опасаться за него, то брось его в реку. Не бойся и не печалься, ибо Мы вернем его тебе и сделаем одним из посланников".

8

فَالْتَقَطَهُ آلُ فِرْعَوْنَ لِيَكُونَ لَهُمْ عَدُوًّا وَحَزَنًا ۗ إِنَّ فِرْعَوْنَ وَهَامَانَ وَجُنُودَهُمَا كَانُوا خَاطِئِينَ

ПиргӀяванна хъалибаргли ил варгиб ва чучи арукиб; ил илдас душманни ва дардли ветарар, сенахӀенну ПиргӀяванра, ХӀаманра, илдала гӀяскарра бунагькарти сабри!

Семья Фараона подобрала его, чтобы он стал их врагом и печалью. Воистину, Фараон, Хаман и их воины были грешниками.

9

وَقَالَتِ امْرَأَتُ فِرْعَوْنَ قُرَّتُ عَيْنٍ لِي وَلَكَ ۖ لَا تَقْتُلُوهُ عَسَىٰ أَنْ يَنْفَعَنَا أَوْ نَتَّخِذَهُ وَلَدًا وَهُمْ لَا يَشْعُرُونَ

ПиргӀяванна хьунуй иб: «Иш — набра хӀедра хӀулбала шала сай! Иш камаршидая: белики, иш нушаб багалаиэс яра иш нушаб урши вирехӀе». Илдани ил чи ветарарал багьес хӀебири.

Жена Фараона сказала: "Вот услада очей для меня и тебя. Не убивайте его! Быть может, он принесет нам пользу, или же мы усыновим его". Они ни о чем не подозревали.

10

وَأَصْبَحَ فُؤَادُ أُمِّ مُوسَىٰ فَارِغًا ۖ إِنْ كَادَتْ لَتُبْدِي بِهِ لَوْلَا أَنْ رَبَطْنَا عَلَىٰ قَلْبِهَا لِتَكُونَ مِنَ الْمُؤْمِنِينَ

Савлилис Мусала нешла уркӀилизибад урехи уббизур. Илини ил дила урши сай эс асубири, эгер Нушани илала уркӀи паргъатхӀебарибти диахӀелри Аллагьличи бирхутала лугӀилизир риахъес багьандан.

Сердце матери Мусы (Моисея) опустело (переполнилось тревогой и оказалось лишено всех иных чувств). Она готова была раскрыть его (свой поступок), если бы Мы не укрепили ее сердце, чтобы она оставалась верующей.

11

وَقَالَتْ لِأُخْتِهِ قُصِّيهِ ۖ فَبَصُرَتْ بِهِ عَنْ جُنُبٍ وَهُمْ لَا يَشْعُرُونَ

Илини Мусала рузизи иб: «Иличи хӀеруди бузахъен!» Ва ил иличи гьарахъларад хӀеррикӀулри; илдани ил чериулира ахӀенри.

Она сказала его сестре: "Следуй за ним". Она наблюдала за ним издали, и они не замечали этого.

12

وَحَرَّمْنَا عَلَيْهِ الْمَرَاضِعَ مِنْ قَبْلُ فَقَالَتْ هَلْ أَدُلُّكُمْ عَلَىٰ أَهْلِ بَيْتٍ يَكْفُلُونَهُ لَكُمْ وَهُمْ لَهُ نَاصِحُونَ

Илис гьалаб цалра хьунул адамла мама сасахъес Нушани Мусас къадагъабарни багьандан илини иб: «ХӀушаб ил айкьес кьабулси хъалибарг хӀушази чебаахъишав?»

Мы запретили ему брать грудь кормилиц, пока она (сестра Мусы) не сказала: "Показать ли вам семью, которая будет заботиться о нем для вас и будет желать ему добра?"

13

فَرَدَدْنَاهُ إِلَىٰ أُمِّهِ كَيْ تَقَرَّ عَيْنُهَا وَلَا تَحْزَنَ وَلِتَعْلَمَ أَنَّ وَعْدَ اللَّهِ حَقٌّ وَلَٰكِنَّ أَكْثَرَهُمْ لَا يَعْلَمُونَ

Илкьяйдали Нушани ил сунела нешличи чарварира, илала хӀулбала шала чарбухъахъес, ил децӀ-шишимтани хӀериркьахъес ва Аллагьли чесибси — бартаруси биъни илизи багьахъес багьандан, амма илдазибад бахъли ил балули ахӀен!

Так Мы вернули его матери, чтобы утешились ее глаза, чтобы она не печалилась и знала, что обещание Аллаха истинно. Но большинство их не ведает этого.

14

وَلَمَّا بَلَغَ أَشُدَّهُ وَاسْتَوَىٰ آتَيْنَاهُ حُكْمًا وَعِلْمًا ۚ وَكَذَٰلِكَ نَجْزِي الْمُحْسِنِينَ

Муса таманни балугълаиубхӀели ва ара-тазаиубхӀели, Нушани илис гӀякьлура багьудира гира. ГӀяхӀдеш бирути Нушани илкьяйдали шабагъатлабирулра.

Когда он достиг зрелого возраста, Мы даровали ему власть (мудрость или пророчество) и знание. Так Мы воздаем творящим добро.

15

وَدَخَلَ الْمَدِينَةَ عَلَىٰ حِينِ غَفْلَةٍ مِنْ أَهْلِهَا فَوَجَدَ فِيهَا رَجُلَيْنِ يَقْتَتِلَانِ هَٰذَا مِنْ شِيعَتِهِ وَهَٰذَا مِنْ عَدُوِّهِ ۖ فَاسْتَغَاثَهُ الَّذِي مِنْ شِيعَتِهِ عَلَى الَّذِي مِنْ عَدُوِّهِ فَوَكَزَهُ مُوسَىٰ فَقَضَىٰ عَلَيْهِ ۖ قَالَ هَٰذَا مِنْ عَمَلِ الشَّيْطَانِ ۖ إِنَّهُ عَدُوٌّ مُضِلٌّ مُبِينٌ

Гьачам ил, сунечи адамтани пикри бяхӀчихӀейуси замана, шагьарлизи арякьун. Илаб илини къалмакъарли биркьути кӀел адам чебаиб: ца — сунела халкьлизивад сайри, итил — сунела душмантазивад. Сунела халкьлизивад сайсили сунела душмантазивад сайсиличи къаршили кумекбарахъес илизи тиладибариб. Мусани илис хункӀли бяхъиб ва кавшиб. Илини иб: «Ил — шайтӀа баркьуди саби; шайтӀан — бархьси гьунчивад адам чевулкӀахъуси эски душман саби».

Войдя в город, когда его жители были невнимательны, он встретил двух мужчин, которые дрались друг с другом. Один был из числа его сторонников, а другой был из числа его врагов. Тот, кто был из числа его сторонников, попросил его помочь ему против того, кто был из числа его врагов. Муса (Моисей) ударил его кулаком и прикончил. Он сказал: "Это - одно из деяний сатаны. Воистину, он является явным врагом, вводящим в заблуждение".

16

قَالَ رَبِّ إِنِّي ظَلَمْتُ نَفْسِي فَاغْفِرْ لِي فَغَفَرَ لَهُ ۚ إِنَّهُ هُوَ الْغَفُورُ الرَّحِيمُ

Мусани иб: «ВегӀбекӀ! Наб нуни вайдеш барира. Набчивад чеверхи!» Ва Ил иличивад чеверхур: ИлкӀун — чевкархан, уркӀецӀичев сай!

Он сказал: "Господи! Я поступил несправедливо по отношению к себе. Прости же меня!" Он простил его, ибо Он - Прощающий, Милосердный.

17

قَالَ رَبِّ بِمَا أَنْعَمْتَ عَلَيَّ فَلَنْ أَكُونَ ظَهِيرًا لِلْمُجْرِمِينَ

Мусани иб: «ВегӀбекӀ! ХӀуни набчи уркӀецӀибарни багьандан, нуни гӀяйибла вегӀ гьатӀи сезаманалра гӀевхӀерцис!»

Он сказал: "Господи, за то, что Ты оказал мне милость, я никогда не буду пособничать грешникам".

18

فَأَصْبَحَ فِي الْمَدِينَةِ خَائِفًا يَتَرَقَّبُ فَإِذَا الَّذِي اسْتَنْصَرَهُ بِالْأَمْسِ يَسْتَصْرِخُهُ ۚ قَالَ لَهُ مُوسَىٰ إِنَّكَ لَغَوِيٌّ مُبِينٌ

Савли ил шагьарлизи вакӀиб урухли, тахьли. Ва хӀера, баягъи даг сунес кумекбарахъес илизи тиладиикӀуси, гьаннара кумекбарахъес иличи дугьаизур. Мусани илизи иб: «ХӀу — таманни чеввалкӀунси адам сайри!»

Утром он отправился в город, оглядываясь со страхом, и вдруг тот, кто попросил его о помощи накануне, вновь позвал его на помощь. Муса (Моисей) сказал ему: "Ты являешься явным заблудшим".

19

فَلَمَّا أَنْ أَرَادَ أَنْ يَبْطِشَ بِالَّذِي هُوَ عَدُوٌّ لَهُمَا قَالَ يَا مُوسَىٰ أَتُرِيدُ أَنْ تَقْتُلَنِي كَمَا قَتَلْتَ نَفْسًا بِالْأَمْسِ ۖ إِنْ تُرِيدُ إِلَّا أَنْ تَكُونَ جَبَّارًا فِي الْأَرْضِ وَمَا تُرِيدُ أَنْ تَكُونَ مِنَ الْمُصْلِحِينَ

Чус кӀилисалра душманни сайси цӀакьличил тӀашаэс Мусани кьасбарибхӀели, илини иб: «Муса! Даг хӀуни адам кавшили кьяйда, ишбархӀи нура кавшес дигули хӀейиши? ХӀед нушала улкализив зулмукарли виэс дигулри ва гӀяхӀдеш биранни виэс дигули ахӀенри».

Когда же он захотел схватить того, кто был их врагом, тот сказал: "О Муса (Моисей)! Неужели ты хочешь убить меня, как убил человека вчера? Ты лишь хочешь стать тираном на земле и не хочешь быть в числе тех, кто примиряет людей".

20

وَجَاءَ رَجُلٌ مِنْ أَقْصَى الْمَدِينَةِ يَسْعَىٰ قَالَ يَا مُوسَىٰ إِنَّ الْمَلَأَ يَأْتَمِرُونَ بِكَ لِيَقْتُلُوكَ فَاخْرُجْ إِنِّي لَكَ مِنَ النَّاصِحِينَ

ИлхӀели шагьарла дуба-карчӀализивад дуцӀли адам гъамиуб ва иб: «Муса! ХӀу кавшес хӀякимти вягӀдалабирули саби. Ил багьандан ишад хъярхъли арукьен — ну хӀед гӀяхӀдеш биубли диган сайра!»

С окраины города второпях пришел мужчина и сказал: "О Муса (Моисей)! Знать договаривается о том, чтобы убить тебя. Уходи! Воистину, я даю тебе добрый совет".

21

فَخَرَجَ مِنْهَا خَائِفًا يَتَرَقَّبُ ۖ قَالَ رَبِّ نَجِّنِي مِنَ الْقَوْمِ الظَّالِمِينَ

Илад ил вебшиб урехили вицӀили, алавчарли хӀерикӀули. Илини иб: «ВегӀбекӀ, бархьагарти адамтазивад ну верцахъаба!»

Муса (Моисей) покинул город, оглядываясь со страхом, и сказал: "Господи! Спаси меня от несправедливых людей!"

22

وَلَمَّا تَوَجَّهَ تِلْقَاءَ مَدْيَنَ قَالَ عَسَىٰ رَبِّي أَنْ يَهْدِيَنِي سَوَاءَ السَّبِيلِ

МадиантачивяхӀ аркьухӀели, илини иб: «Белики, дила ВегӀбекӀли ну бархьси гьунчивад викиша!»

Направившись в сторону Мадьяна, он сказал: "Быть может, мой Господь наставит меня на правильный путь".

23

وَلَمَّا وَرَدَ مَاءَ مَدْيَنَ وَجَدَ عَلَيْهِ أُمَّةً مِنَ النَّاسِ يَسْقُونَ وَوَجَدَ مِنْ دُونِهِمُ امْرَأَتَيْنِ تَذُودَانِ ۖ قَالَ مَا خَطْبُكُمَا ۖ قَالَتَا لَا نَسْقِي حَتَّىٰ يُصْدِرَ الرِّعَاءُ ۖ وَأَبُونَا شَيْخٌ كَبِيرٌ

Мадиантала шинничи ил гъамиубхӀели, илаб чула хӀяйванти шинни далхути адамтала кьукья чебаиб. Илдачибад тяйдили илини кӀел хьунул адам чебаиб; илдани чула дурзам цархӀилталайзибад декӀарли тӀашаилри. Илини илдази хьарбаиб: «ХӀушаб се барес дигулра?» Илдани иб: «Ихди дукикьянаби арбукьяйчи нушани нушала дурзам шинни бахес хӀедирехӀе, нушала дудеш дебали ухънаваили сай».

Когда он прибыл к колодцу в Мадьяне, то обнаружил возле него людей, которые поили скотину. Неподалеку от них он увидел двух женщин, которые отгоняли свое стадо. Он сказал: "Что с вами?" Они сказали: "Мы не поим скотину, пока пастухи не уведут свои стада. Наш отец очень стар".

24

فَسَقَىٰ لَهُمَا ثُمَّ تَوَلَّىٰ إِلَى الظِّلِّ فَقَالَ رَبِّ إِنِّي لِمَا أَنْزَلْتَ إِلَيَّ مِنْ خَيْرٍ فَقِيرٌ

Илини илдала дурзам шинни бахун ва гӀур дяхӀцӀилиу кайиб ва иб: «ВегӀбекӀ! ХӀуни наб бурхьуси нигӀматличи ну хӀяжатлира».

Он напоил для них скотину, а затем вернулся в тень и сказал: "Господи! Воистину, я нуждаюсь в любом благе, которое Ты ниспошлешь мне".

25

فَجَاءَتْهُ إِحْدَاهُمَا تَمْشِي عَلَى اسْتِحْيَاءٍ قَالَتْ إِنَّ أَبِي يَدْعُوكَ لِيَجْزِيَكَ أَجْرَ مَا سَقَيْتَ لَنَا ۚ فَلَمَّا جَاءَهُ وَقَصَّ عَلَيْهِ الْقَصَصَ قَالَ لَا تَخَفْ ۖ نَجَوْتَ مِنَ الْقَوْمِ الظَّالِمِينَ

ИлхӀели баягъи илди кӀилизирадалра ца иличи ракӀиб, ва, урези-хӀяцӀли гъамриубли, иб: «Нушала дурзам хӀуни шинни бахнилис хӀед савгъат гес багьандан дила дудешли хӀу сунечи жиирулри». Иличи Муса вакӀибхӀели ва иш хабар илизи бурибхӀели, илини иб: «УрухмакӀуд, хӀу зулмукар халкьлизивад верцилри!»

Одна из двух женщин подошла к нему застенчиво и сказала: "Мой отец зовет тебя, чтобы вознаградить тебя за то, что ты напоил для нас скотину". Когда он пришел к отцу и поведал ему рассказ, он сказал: "Не бойся. Ты спасся от несправедливых людей".

26

قَالَتْ إِحْدَاهُمَا يَا أَبَتِ اسْتَأْجِرْهُ ۖ إِنَّ خَيْرَ مَنِ اسْتَأْجَرْتَ الْقَوِيُّ الْأَمِينُ

Илди кӀилизирад цали иб: «Дудеш! Иш хӀед хӀянчизарли уца: ишкӀун хӀуни хӀянчизарли уцес вирутазивад бегӀлара гӀяхӀси, цӀакьси, марси сай».

Одна из двух женщин сказала: "Отец мой! Найми его, ведь лучшим из тех, кого ты наймешь, будет тот, кто силен и заслуживает доверия".

27

قَالَ إِنِّي أُرِيدُ أَنْ أُنْكِحَكَ إِحْدَى ابْنَتَيَّ هَاتَيْنِ عَلَىٰ أَنْ تَأْجُرَنِي ثَمَانِيَ حِجَجٍ ۖ فَإِنْ أَتْمَمْتَ عَشْرًا فَمِنْ عِنْدِكَ ۖ وَمَا أُرِيدُ أَنْ أَشُقَّ عَلَيْكَ ۚ سَتَجِدُنِي إِنْ شَاءَ اللَّهُ مِنَ الصَّالِحِينَ

Илини иб: «Наб дигулра ишди дила кӀелра рурсилизибад цаличи хӀу хъайчикатес, ишгъуна вягӀдара барили: хӀу набчив хӀянчизарли гехӀел дус узуд; эгер арагӀерли вецӀал дус узес дигадли — ил хӀела къуллукъ саби: хӀед хӀейгуси хӀечи хьарбарес наб дигули ахӀенра. Рахли Аллагьлис дигули виалли, хӀуни ну бархьдеш бузахъанни ургура».

Он сказал: "Воистину, я хочу сочетать тебя браком с одной из моих дочерей этих на условии, что ты наймешься ко мне на восемь лет. Если же ты останешься на все десять лет, то это будет милостью от тебя. Я не собираюсь обременять тебя, и ты увидишь, если пожелает Аллах, что я являюсь одним из праведников".

28

قَالَ ذَٰلِكَ بَيْنِي وَبَيْنَكَ ۖ أَيَّمَا الْأَجَلَيْنِ قَضَيْتُ فَلَا عُدْوَانَ عَلَيَّ ۖ وَاللَّهُ عَلَىٰ مَا نَقُولُ وَكِيلٌ

Мусани иб: «Нушала ургаб тяп илкьяйда бирар; илди кӀелра заманализивад ну сецадхӀи узаслира, дила шайзибад разиагардеш хӀебирар. Нушани бурусилис Аллагь бикьрира сай».

Он сказал: "Договорились. Какой бы из этих двух сроков я ни отработал, пусть со мной не поступают несправедливо. Аллах является Попечителем и Хранителем того, что мы говорим".

29

فَلَمَّا قَضَىٰ مُوسَى الْأَجَلَ وَسَارَ بِأَهْلِهِ آنَسَ مِنْ جَانِبِ الطُّورِ نَارًا قَالَ لِأَهْلِهِ امْكُثُوا إِنِّي آنَسْتُ نَارًا لَعَلِّي آتِيكُمْ مِنْهَا بِخَبَرٍ أَوْ جَذْوَةٍ مِنَ النَّارِ لَعَلَّكُمْ تَصْطَلُونَ

Замана таманбиубхӀели, сунела хъалибаргличил варх Муса архӀяли дураухъун. Дубурла шайчиб илини цӀа чебаиб. Илини сунела хъалибарглизи иб: «Ишар дуэная, нуни цӀа чебиулра, белики, итавад ну сегъуна-биалра хабарличил яра хӀуша ванадарес цӀуденгаличил чарухъиша?»

Когда Муса (Моисей) отработал срок и двинулся в путь со своей семьей, он увидел со стороны горы огонь и сказал своей семье: "Оставайтесь здесь! Я увидел огонь. Возможно, я принесу вам оттуда известие или горящую головню, чтобы вы могли согреться".

30

فَلَمَّا أَتَاهَا نُودِيَ مِنْ شَاطِئِ الْوَادِ الْأَيْمَنِ فِي الْبُقْعَةِ الْمُبَارَكَةِ مِنَ الشَّجَرَةِ أَنْ يَا مُوسَىٰ إِنِّي أَنَا اللَّهُ رَبُّ الْعَالَمِينَ

Муса цӀаличи гъамиубхӀели, къярдла балуй шайчибад чирхла кьадубазибад тӀама абердиб: «Муса! Ну — Аллагь, мусни-зубрала ВегӀбекӀ сайра!

Подойдя туда, он услышал глас со стороны дерева, которое росло в благословенном месте на правой стороне долины: "О Муса (Моисей)! Я - Аллах, Господь миров.

31

وَأَنْ أَلْقِ عَصَاكَ ۖ فَلَمَّا رَآهَا تَهْتَزُّ كَأَنَّهَا جَانٌّ وَلَّىٰ مُدْبِرًا وَلَمْ يُعَقِّبْ ۚ يَا مُوسَىٰ أَقْبِلْ وَلَا تَخَفْ ۖ إِنَّكَ مِنَ الْآمِنِينَ

ХӀела гӀяйса ванзаличи игьа!» Ил чӀичӀалаван хъусбикӀули Мусани чебаибхӀели, ил, гӀелавяхӀ чархӀяхъили, вебшиб. Илини тӀама аргъиб: «Эй, Муса, иша гъамии ва урухмакӀуд, хӀед урехи агара!

Брось свой посох!" Когда же он увидел, как тот извивается, словно змея, он бросился бежать и не вернулся (или не обернулся). Аллах сказал: "О Муса (Моисей)! Подойди и не бойся, ибо ты являешься одним из тех, кто находится в безопасности.

32

اسْلُكْ يَدَكَ فِي جَيْبِكَ تَخْرُجْ بَيْضَاءَ مِنْ غَيْرِ سُوءٍ وَاضْمُمْ إِلَيْكَ جَنَاحَكَ مِنَ الرَّهْبِ ۖ فَذَانِكَ بُرْهَانَانِ مِنْ رَبِّكَ إِلَىٰ فِرْعَوْنَ وَمَلَئِهِ ۚ إِنَّهُمْ كَانُوا قَوْمًا فَاسِقِينَ

ХӀела някъ шалкӀу буца, илад ил хӀуни цӀубсили, сегъуналра зарал агарли дураисид: гӀур хӀела някъби, уруххӀекӀули, арцанни дуклумиван кадихьа. Илди — ПиргӀяваннис ва илала хӀякимтас хӀела ВегӀбекӀла кӀел бикьри сари. Гьарли-марли, илди пасадти адамти саби».

Сунь свою руку за пазуху, и она выйдет белой, без следов болезни. Прижми к себе руку, чтобы избавиться от страха. Это - два доказательства от твоего Господа для Фараона и его знати. Воистину, они являются людьми нечестивыми".

33

قَالَ رَبِّ إِنِّي قَتَلْتُ مِنْهُمْ نَفْسًا فَأَخَافُ أَنْ يَقْتُلُونِ

Мусани иб: «ВегӀбекӀ! Нуни илдала адам кавшибсири, ил багьандан урухкӀулра илдани ну кавшишагу или.

Он сказал: "Господи! Я убил одного из них и боюсь, что они убьют меня.

34

وَأَخِي هَارُونُ هُوَ أَفْصَحُ مِنِّي لِسَانًا فَأَرْسِلْهُ مَعِيَ رِدْءًا يُصَدِّقُنِي ۖ إِنِّي أَخَافُ أَنْ يُكَذِّبُونِ

Дила узи Гьарун набчив гъайла гӀяхӀси уста сай; наб кумекбарахъес, ну вархьли виъни марбарахъес ил набчил варх вархьа. Ну урухкӀулра илдани ну къянбарлизи халваришагу или».

Мой брат Харун (Аарон) более красноречив, чем я. Пошли же его со мною помощником, чтобы он подтвердил мою правдивость. Я действительно боюсь, что они сочтут меня лжецом".

35

قَالَ سَنَشُدُّ عَضُدَكَ بِأَخِيكَ وَنَجْعَلُ لَكُمَا سُلْطَانًا فَلَا يَصِلُونَ إِلَيْكُمَا ۚ بِآيَاتِنَا أَنْتُمَا وَمَنِ اتَّبَعَكُمَا الْغَالِبُونَ

Аллагьли иб: «Нушани хӀела узичи хъарбирехӀе хӀед кумекбирахъес. Нушала насихӀятуни хӀясибли хӀушани дирутачи ца бараалра мешуси барес илдала имкан хӀебакӀеси цӀакь хӀушаб лугехӀе. ХӀуша кӀелра ва хӀушаб гӀелабад бакӀибти — чедидикибтили дирудая».

Он сказал: "Мы укрепим твою руку посредством твоего брата и одарим вас доказательством (или силой). Они не смогут навредить вам. Благодаря Нашим знамениям вы и те, кто последует за вами, станете победителями".

36

فَلَمَّا جَاءَهُمْ مُوسَىٰ بِآيَاتِنَا بَيِّنَاتٍ قَالُوا مَا هَٰذَا إِلَّا سِحْرٌ مُفْتَرًى وَمَا سَمِعْنَا بِهَٰذَا فِي آبَائِنَا الْأَوَّلِينَ

Нушала духути насихӀятуначил Муса илдачи вакӀибхӀели, илдани иб: «Илди — сагадан пикридарибти сихӀру сари! Илдачила нушани нушала хала бегӀтазибад адхӀергъира».

Когда Муса (Моисей) явился к ним с Нашими ясными знамениями, они сказали: "Это - всего лишь вымышленное колдовство. Мы не слышали об этом от наших отцов".

37

وَقَالَ مُوسَىٰ رَبِّي أَعْلَمُ بِمَنْ جَاءَ بِالْهُدَىٰ مِنْ عِنْدِهِ وَمَنْ تَكُونُ لَهُ عَاقِبَةُ الدَّارِ ۖ إِنَّهُ لَا يُفْلِحُ الظَّالِمُونَ

Мусани иб: «Дила ВегӀбекӀли гӀяхӀил бала Сунечибад бархьдеш чили бихулил ва ахиратлизиб гӀибадатхана чис биркурал. Гьарли-марли, вайнукьяби талихӀчебтили хӀебирар!»

Тогда Муса (Моисей) сказал: "Мой Господь лучше знает, кто пришел с верным руководством от Него и чей исход в Последней жизни окажется счастливым. Воистину, беззаконники не преуспеют".

38

وَقَالَ فِرْعَوْنُ يَا أَيُّهَا الْمَلَأُ مَا عَلِمْتُ لَكُمْ مِنْ إِلَٰهٍ غَيْرِي فَأَوْقِدْ لِي يَا هَامَانُ عَلَى الطِّينِ فَاجْعَلْ لِي صَرْحًا لَعَلِّي أَطَّلِعُ إِلَىٰ إِلَٰهِ مُوسَىٰ وَإِنِّي لَأَظُنُّهُ مِنَ الْكَاذِبِينَ

ПиргӀяванни иб: «Дила мякьа-мажа! ХӀушаб дила дуравад нуни сегъуналра аллагь валхӀелас. ХӀаман! Наб гӀянжила келпичуни хӀядурдарахъес хъарбара ва наб ахъси кӀалгӀя бара; белики, ну Мусала аллагьличи аиша? Аммаки ил, дила пикрили, къянбар сай».

Фараон сказал: "О знать! Я не знаю для вас иного бога, кроме меня. О Хаман! Разожги огонь над глиной и сооруди для меня башню, чтобы я смог подняться к Богу Мусы. Воистину, я полагаю, что он является одним из лжецов".

39

وَاسْتَكْبَرَ هُوَ وَجُنُودُهُ فِي الْأَرْضِ بِغَيْرِ الْحَقِّ وَظَنُّوا أَنَّهُمْ إِلَيْنَا لَا يُرْجَعُونَ

Ил улкализиб бархьагарли илра илала гӀяскарра уктембиуб: илдала пикри сабри Нушачи саби чархӀебулхъан или.

Он и его воины несправедливо возгордились на земле и предположили, что они не вернутся к Нам.

40

فَأَخَذْنَاهُ وَجُنُودَهُ فَنَبَذْنَاهُمْ فِي الْيَمِّ ۖ فَانْظُرْ كَيْفَ كَانَ عَاقِبَةُ الظَّالِمِينَ

Илала гӀергъи илра илала гӀяскарра Нушани буцира ва илди урхьулизи игьубра. Ца хӀеризигу, зулмукартала ахир сегъунарил!

Мы схватили его и его воинов и бросили их в море. Посмотри же, каким был конец беззаконников!

41

وَجَعَلْنَاهُمْ أَئِمَّةً يَدْعُونَ إِلَى النَّارِ ۖ وَيَوْمَ الْقِيَامَةِ لَا يُنْصَرُونَ

Илди Нушани жагьаннабла цӀаличи аркутас гьабкьяби бирехӀе ва кьиямала бархӀи илдас кумек хӀебирар.

Мы сделали их предводителями, которые призывают в Огонь, и в День воскресения им не окажут помощи.

42

وَأَتْبَعْنَاهُمْ فِي هَٰذِهِ الدُّنْيَا لَعْنَةً ۖ وَيَوْمَ الْقِيَامَةِ هُمْ مِنَ الْمَقْبُوحِينَ

Иш дунъяличирти гӀямрулизиб илдачи Нушани лягӀнат буршехӀе, кьиямала бархӀи биалли — цӀахдешличил дугӀиэхӀе.

Мы сделали так, что проклятие следует за ними в этом мире, а в День воскресения они будут в числе отдаленных от милости.

43

وَلَقَدْ آتَيْنَا مُوسَى الْكِتَابَ مِنْ بَعْدِ مَا أَهْلَكْنَا الْقُرُونَ الْأُولَىٰ بَصَائِرَ لِلنَّاسِ وَهُدًى وَرَحْمَةً لَعَلَّهُمْ يَتَذَكَّرُونَ

Илди гьаб-убла наслуби Нушани къирбарили гӀергъи Нушани Мусас Таврат бедира: ил — адамтази бархьдеш гӀячихъли чебаахъни, илди къелгӀеббикни, илдачи уркӀецӀи барни сабри, — белики, илди духубиэс!

Погубив первые поколения, Мы даровали Мусе (Моисею) Писание в качестве наглядного наставления для людей, верного руководства и милости, чтобы они могли помянуть назидание.

44

وَمَا كُنْتَ بِجَانِبِ الْغَرْبِيِّ إِذْ قَضَيْنَا إِلَىٰ مُوسَى الْأَمْرَ وَمَا كُنْتَ مِنَ الشَّاهِدِينَ

Ил баркьуди Нушани Мусачи хъарбирухӀели хӀу дубурла магърибла шайчив агади; хӀу илаб лебтала лугӀилизив агади.

Тебя не было на западном склоне, когда Мы возложили на Мусу (Моисея) наши повеления, и тебя не было в числе присутствовавших.

45

وَلَٰكِنَّا أَنْشَأْنَا قُرُونًا فَتَطَاوَلَ عَلَيْهِمُ الْعُمُرُ ۚ وَمَا كُنْتَ ثَاوِيًا فِي أَهْلِ مَدْيَنَ تَتْلُو عَلَيْهِمْ آيَاتِنَا وَلَٰكِنَّا كُنَّا مُرْسِلِينَ

Амма Нушани чумал наслу акӀахъубра: илдала гьарилла гӀямрула замана баарила кьадар лебри. ХӀу Мадиамла адамтала ургав хӀерхӀейубри, илдас Нушала насихӀятуни хӀедучӀири, амма Нушани илдачира вакил вархьибсири.

Но Мы сотворили поколения после Мусы (Моисея), и долгим оказался для них срок. Тебя не было среди жителей Мадьяна, и ты не читал им Наши аяты, но Мы отправили посланников.

46

وَمَا كُنْتَ بِجَانِبِ الطُّورِ إِذْ نَادَيْنَا وَلَٰكِنْ رَحْمَةً مِنْ رَبِّكَ لِتُنْذِرَ قَوْمًا مَا أَتَاهُمْ مِنْ نَذِيرٍ مِنْ قَبْلِكَ لَعَلَّهُمْ يَتَذَكَّرُونَ

Нуша Мусачи дугьадизурхӀели, хӀу дубурла бяхӀличив агади, аммаки хӀела ВегӀбекӀла хӀечи уркӀецӀи халаси саби: хӀу — хӀед гьалав чучи цалра насихӀятчи вакӀихӀекӀибти халкьлис насихӀятчи сайри, — белики, илди духубиэс!

Тебя не было на склоне горы, когда Мы воззвали, но это было милостью твоего Господа, чтобы ты предостерег народ, к которому до тебя не приходил предостерегающий увещеватель. Быть может, они помянут назидание.

47

وَلَوْلَا أَنْ تُصِيبَهُمْ مُصِيبَةٌ بِمَا قَدَّمَتْ أَيْدِيهِمْ فَيَقُولُوا رَبَّنَا لَوْلَا أَرْسَلْتَ إِلَيْنَا رَسُولًا فَنَتَّبِعَ آيَاتِكَ وَنَكُونَ مِنَ الْمُؤْمِنِينَ

Гьалар чула някъбани дарибти багьандан илдачи сегъуна-биалра мусибат бакӀибхӀели, илди бикӀес бири: «Нушала ВегӀбекӀ! Рахли ХӀуни нушачи вакил вархьибси виадри, — нушани хӀела хъарбаркьуни дартарахъира ва Аллагьличи дирхутили дирира!»

А если бы этого не произошло и если бы их постигло несчастье за то, что приготовили их руки, то они бы сказали: "Господь наш! Почему Ты не отправил к нам посланника, чтобы мы последовали за Твоими знамениями и стали одними из верующих?"

48

فَلَمَّا جَاءَهُمُ الْحَقُّ مِنْ عِنْدِنَا قَالُوا لَوْلَا أُوتِيَ مِثْلَ مَا أُوتِيَ مُوسَىٰ ۚ أَوَلَمْ يَكْفُرُوا بِمَا أُوتِيَ مُوسَىٰ مِنْ قَبْلُ ۖ قَالُوا سِحْرَانِ تَظَاهَرَا وَقَالُوا إِنَّا بِكُلٍّ كَافِرُونَ

Аммаки Нушачибад илдачи бархьдеш бакӀибхӀели, илдани иб: «Сен Мусас бедибсигъуна ишис хӀебедибси?» Гьалаб Мусас бедибси илдани кьабулбарибу, гьатӀи? Илди бикӀули саби: «Илди — цалис цали кумекбирути кӀел сихӀрукья саби!»; гӀурра бикӀули саби: «Я ишичи я итилличи дирхули ахӀенра».

Когда же к ним явилась истина от Нас, они сказали: "Почему ему не даровано то, что было даровано Мусе (Моисею)?" Разве они не отвергли то, что прежде было даровано Мусе (Моисею)? Они сказали: "Эти два колдовства (Коран и Тора) поддерживают друг друга". Они также сказали: "Мы не веруем ни в одно из них".

49

قُلْ فَأْتُوا بِكِتَابٍ مِنْ عِنْدِ اللَّهِ هُوَ أَهْدَىٰ مِنْهُمَا أَتَّبِعْهُ إِنْ كُنْتُمْ صَادِقِينَ

Бура: «Илди кӀелрайчиб къулайси адамтас гьуни чебиахъанни сабси сегъуна-биалра цархӀил табтар Аллагьличибад хая: рахли хӀуша дархьтили урдухъадалли, ил табтарлизиб буруси нуни бирис!»

Скажи: "Если вы говорите правду, то принесите Писание от Аллаха, которое было бы более верным руководством, чем эти два Писания, и я последую за ним".

50

فَإِنْ لَمْ يَسْتَجِيبُوا لَكَ فَاعْلَمْ أَنَّمَا يَتَّبِعُونَ أَهْوَاءَهُمْ ۚ وَمَنْ أَضَلُّ مِمَّنِ اتَّبَعَ هَوَاهُ بِغَيْرِ هُدًى مِنَ اللَّهِ ۚ إِنَّ اللَّهَ لَا يَهْدِي الْقَوْمَ الظَّالِمِينَ

Эгер илдани хӀед илис жаваб хӀегалли, — илхӀели багьи илди чула дугӀла хьуланас гӀелабад башанти биъни. Аммаки сунес Аллагьли гьуни чехӀебиахъусиличив, сунела дугӀла хьуланас гӀелавад вашусиличив гьатӀи имцӀали чеввалкӀунси чи левси? Зулмукар адамти, шакдеш агарли, Аллагьли бархьси гьунчибад бикути ахӀен!

Если они не ответят тебе, то знай, что они лишь потакают своим желаниям. А кто может быть более заблудшим, чем тот, кто потакает своим желаниям без верного руководства от Аллаха? Воистину, Аллах не ведет прямым путем несправедливых людей.

51

وَلَقَدْ وَصَّلْنَا لَهُمُ الْقَوْلَ لَعَلَّهُمْ يَتَذَكَّرُونَ

Илди гъай Нушани илдачи даахъира, — белики, илди пикрибухъес!

Мы довели до них Слово, чтобы они могли помянуть назидание.

52

الَّذِينَ آتَيْنَاهُمُ الْكِتَابَ مِنْ قَبْلِهِ هُمْ بِهِ يُؤْمِنُونَ

Ишис гьалаб чус Таврат гибтазибад цацабехӀти ишичи бирхули саби.

Те, кому Мы прежде даровали Писание, уверовали в него (Коран).

53

وَإِذَا يُتْلَىٰ عَلَيْهِمْ قَالُوا آمَنَّا بِهِ إِنَّهُ الْحَقُّ مِنْ رَبِّنَا إِنَّا كُنَّا مِنْ قَبْلِهِ مُسْلِمِينَ

Илдас ил бучӀухӀели, илди бикӀули саби: «Иличи нуша дирхулра, сенахӀенну ил — нушала ВегӀбекӀличибад бархьибси бархьдеш саби Илис гьаларра нуша муслимтири

Когда им читают его, они говорят: "Мы уверовали в него! Это - истина от нашего Господа. Мы и прежде были мусульманами".

54

أُولَٰئِكَ يُؤْتَوْنَ أَجْرَهُمْ مَرَّتَيْنِ بِمَا صَبَرُوا وَيَدْرَءُونَ بِالْحَسَنَةِ السَّيِّئَةَ وَمِمَّا رَزَقْنَاهُمْ يُنْفِقُونَ

Илди сабурчебти, вайдеш гӀяхӀдешличил барсбиранти сабни багьандан, илдас кӀиркаси шабагъат бирар; чус Нушани гибсилизибад илдани садакьа бирули саби.

Они получат свою награду в двойном размере за то, что были терпеливы. Они отвращают зло добром и расходуют из того, чем Мы наделили их.

55

وَإِذَا سَمِعُوا اللَّغْوَ أَعْرَضُوا عَنْهُ وَقَالُوا لَنَا أَعْمَالُنَا وَلَكُمْ أَعْمَالُكُمْ سَلَامٌ عَلَيْكُمْ لَا نَبْتَغِي الْجَاهِلِينَ

Чули дугӀла гъай иргъухӀели, илди илдачибад гӀелумбилзули саби ва бикӀули саби: «Нушаб — нушала къуллукъуни, хӀушаб — хӀушала къуллукъуни; хӀушаб паргъатти гӀямру диаб! Селра хӀебалутачи гъамдиэс нушаб дигули ахӀенра!»

А услышав праздные речи, они отворачиваются от них и говорят: "Нам достанутся наши деяния, а вам - ваши. Мир вам! Мы не желаем следовать путем невежд".

56

إِنَّكَ لَا تَهْدِي مَنْ أَحْبَبْتَ وَلَٰكِنَّ اللَّهَ يَهْدِي مَنْ يَشَاءُ ۚ وَهُوَ أَعْلَمُ بِالْمُهْتَدِينَ

ХӀед дигути бархьси гьунчи кайути хӀуни ахӀен: Сунес дигути бархьси гьунчи кайути Аллагьли саби. Бархьси гьунчибад башути Илини гӀяхӀил бала.

Воистину, ты не сможешь наставить на прямой путь тех, кого возлюбил. Только Аллах наставляет на прямой путь тех, кого пожелает. Он лучше знает тех, кто следует прямым путем.

57

وَقَالُوا إِنْ نَتَّبِعِ الْهُدَىٰ مَعَكَ نُتَخَطَّفْ مِنْ أَرْضِنَا ۚ أَوَلَمْ نُمَكِّنْ لَهُمْ حَرَمًا آمِنًا يُجْبَىٰ إِلَيْهِ ثَمَرَاتُ كُلِّ شَيْءٍ رِزْقًا مِنْ لَدُنَّا وَلَٰكِنَّ أَكْثَرَهُمْ لَا يَعْلَمُونَ

Илди бикӀули саби: «Эгер нуша хӀечил дарх ил гьуни чебиахъаннис гӀеларад дакӀахӀелли, нушала ванзаличирад дугӀиура». Амма яшавлис Нушани лугути гьар журала нигӀматуни сунечи дихуси КягӀба илдачи хъарбарибси Нушани ахӀенрив, гьатӀи? Аммаки илдазибад бахъалтани ил балули ахӀен.

Они (неверующие мекканцы) сказали: "Если мы последуем за верным руководством вместе с тобой, то мы будем выброшены из нашей земли". Разве Мы не закрепили за ними безопасного святилища, в которое привозят плоды любых видов в качестве пропитания от Нас? Однако большинство их не ведает этого.

58

وَكَمْ أَهْلَكْنَا مِنْ قَرْيَةٍ بَطِرَتْ مَعِيشَتَهَا ۖ فَتِلْكَ مَسَاكِنُهُمْ لَمْ تُسْكَنْ مِنْ بَعْدِهِمْ إِلَّا قَلِيلًا ۖ وَكُنَّا نَحْنُ الْوَارِثِينَ

Чула яшавла нигӀматуначи пахру бирутала чум ши Нушани харабдарра! Ва хӀера, илдала гӀергъи илдала юртани, цакамти ахӀенти, хӀерируси агарли дацӀли сари. Нуша — илдала букьурти сарра.

Сколько селений, которые были неблагодарны за средства к существованию, Мы погубили! Вот их жилища, в которых никто не проживает после них, за исключением немногих. Мы унаследовали все это.

59

وَمَا كَانَ رَبُّكَ مُهْلِكَ الْقُرَىٰ حَتَّىٰ يَبْعَثَ فِي أُمِّهَا رَسُولًا يَتْلُو عَلَيْهِمْ آيَاتِنَا ۚ وَمَا كُنَّا مُهْلِكِي الْقُرَىٰ إِلَّا وَأَهْلُهَا ظَالِمُونَ

ХӀела ВегӀбекӀили илди шимазибад цалра харабхӀебариб, илала адамтала ургавад илдас Нушала аятуни дучӀуси идбаг вархьайчи. Нушани харабдирутири чула адамти зулмукартили сабти шимицун.

Твой Господь не уничтожал селения, пока не отправлял в важнейшее из них посланника, который читал им Наши аяты. Мы не уничтожали селения, если только их жители не были беззаконниками.

60

وَمَا أُوتِيتُمْ مِنْ شَيْءٍ فَمَتَاعُ الْحَيَاةِ الدُّنْيَا وَزِينَتُهَا ۚ وَمَا عِنْدَ اللَّهِ خَيْرٌ وَأَبْقَىٰ ۚ أَفَلَا تَعْقِلُونَ

ХӀушаб гибти давлуми — иш дунъяличирти гӀямрула пай ва илдала къугъадешуни сари; Аллагьличир лерти биалли — бегӀлара гӀяхӀси ва даимси нигӀмат сари. Марлира, хӀушани ил хӀебалулраяв?

Все, что вам даровано, является всего лишь преходящим благом мирской жизни и ее украшением, а у Аллаха - нечто более прекрасное и долговечное. Неужели вы не разумеете?

61

أَفَمَنْ وَعَدْنَاهُ وَعْدًا حَسَنًا فَهُوَ لَاقِيهِ كَمَنْ مَتَّعْنَاهُ مَتَاعَ الْحَيَاةِ الدُّنْيَا ثُمَّ هُوَ يَوْمَ الْقِيَامَةِ مِنَ الْمُحْضَرِينَ

Нушани сунес алжана чесибси ва илис ил бируси, — иш дунъяличирти гӀямрулизив кеп-чекли виркьяхъес сунес Нушани имкан гибсиличи, гӀур ил кьиямала бархӀи Нушала гьала тӀашбатуртала лугӀилизив вирусиличи мешусив, гьатӀи?

Неужели тот, кому Мы дали прекрасное обещание, с которым он непременно встретится, равен тому, кого Мы наделили преходящими благами мирской жизни и кто в День воскресения предстанет в числе обитателей Ада?

62

وَيَوْمَ يُنَادِيهِمْ فَيَقُولُ أَيْنَ شُرَكَائِيَ الَّذِينَ كُنْتُمْ تَزْعُمُونَ

Ил бархӀи Ил илдачи дугъаилзан ва хьарбиу: «ХӀушани Дила дурабад аллагьунази халбирути чинаба?»

В тот день Он воззовет к ним и скажет: "Где же Мои сотоварищи, о существовании которых вы предполагали?"

63

قَالَ الَّذِينَ حَقَّ عَلَيْهِمُ الْقَوْلُ رَبَّنَا هَٰؤُلَاءِ الَّذِينَ أَغْوَيْنَا أَغْوَيْنَاهُمْ كَمَا غَوَيْنَا ۖ تَبَرَّأْنَا إِلَيْكَ ۖ مَا كَانُوا إِيَّانَا يَعْبُدُونَ

Ил суал чузи хьарбаибтани жаваб луга: «Нушала ВегӀбекӀ! Илди — нуша чердалкӀахъунти саби». Идилтани иру: «Нушани илдира чеббалкӀахъунра, сенахӀенну илди илис гьалабра чеббалкӀири. Илдани нушаб икрам бирнилис нуша ХӀела гьалар гӀяйибла дегӀти ахӀенра».

Тогда те, относительно которых подтвердилось Слово, скажут: "Господь наш! Вот те, которых мы ввели в заблуждение. Мы ввели их в заблуждение, потому что сами были заблудшими. Мы отрекаемся от них перед Тобой. Не нам они поклонялись".

64

وَقِيلَ ادْعُوا شُرَكَاءَكُمْ فَدَعَوْهُمْ فَلَمْ يَسْتَجِيبُوا لَهُمْ وَرَأَوُا الْعَذَابَ ۚ لَوْ أَنَّهُمْ كَانُوا يَهْتَدُونَ

ИлхӀели иру: «ХӀушани пикрибарибти аллагьунази хьарбаая!» Ва илдани илдази хьарбиу, амма илдас илдани жаваб хӀелуга. ИлхӀели илдани чучи хӀерси гӀязаб чебиу. Сепайда, илди бархьси гьунчибад башути биалри!

Им скажут: "Призовите своих сотоварищей!" Они призовут их, но те не ответят им, и тогда они узреют наказание. О, если бы они следовали прямым путем!

65

وَيَوْمَ يُنَادِيهِمْ فَيَقُولُ مَاذَا أَجَبْتُمُ الْمُرْسَلِينَ

Ил бархӀи Ил илдачи дугъаилзан ва хьарбиу: «Дила вакилтас хӀушани сегъуна жаваб гира?»

В тот день Он воззовет к ним и скажет: "Что вы ответили посланникам?"

66

فَعَمِيَتْ عَلَيْهِمُ الْأَنْبَاءُ يَوْمَئِذٍ فَهُمْ لَا يَتَسَاءَلُونَ

Аммаки ил бархӀи илдала гъай мехӀурлаван мягӀна агарти дирар: илдани цализи цали хьарбаэс хӀебирар.

В тот день известия будут сокрыты от них, и они не будут расспрашивать друг друга.

67

فَأَمَّا مَنْ تَابَ وَآمَنَ وَعَمِلَ صَالِحًا فَعَسَىٰ أَنْ يَكُونَ مِنَ الْمُفْلِحِينَ

Амма сунени дарибтачи пашманиубси, Аллагьличи вирхаурси ва гӀяхӀдеш бируси, белики, ил талихӀчебтала лугӀилизив увухъес.

А тот, кто раскаялся, уверовал и поступал праведно, возможно, окажется в числе преуспевших.

68

وَرَبُّكَ يَخْلُقُ مَا يَشَاءُ وَيَخْتَارُ ۗ مَا كَانَ لَهُمُ الْخِيَرَةُ ۚ سُبْحَانَ اللَّهِ وَتَعَالَىٰ عَمَّا يُشْرِكُونَ

ХӀела ВегӀбекӀли Сунес дигуси бирули сай ва Сунес дигуси чеббиркӀули сай; илдала биалли — чус дигуси чеббикӀес ахъри агара. Деза биаб Аллагьлис! Илала дурабад илдани аллагьунази халбирутачив Ил чевяхӀси сай!

Твой Господь создает, что пожелает, и избирает, но у них нет выбора. Аллах пречист и превыше тех, кого они приобщают в сотоварищи!

69

وَرَبُّكَ يَعْلَمُ مَا تُكِنُّ صُدُورُهُمْ وَمَا يُعْلِنُونَ

ХӀела ВегӀбекӀли балули сай илдала уркӀбани се дигӀянабирулил ва се дакӀукабирулил.

Твой Господь знает то, что кроется в их груди, и то, что они обнаруживают.

70

وَهُوَ اللَّهُ لَا إِلَٰهَ إِلَّا هُوَ ۖ لَهُ الْحَمْدُ فِي الْأُولَىٰ وَالْآخِرَةِ ۖ وَلَهُ الْحُكْمُ وَإِلَيْهِ تُرْجَعُونَ

Ил — Аллагь сай, Илала дуравад гӀур аллагь агара! Деза биаб Илис иш дунъяличирти гӀямрулизибра, ахиратлизибра; лебталалра ари — Илизиб саби ва хӀуша Иличи чардулхъадая.

Он - Аллах, кроме Которого нет иного божества. Ему надлежит хвала в первой жизни и в Последней жизни. Он принимает решения, и к Нему вы будете возвращены.

71

قُلْ أَرَأَيْتُمْ إِنْ جَعَلَ اللَّهُ عَلَيْكُمُ اللَّيْلَ سَرْمَدًا إِلَىٰ يَوْمِ الْقِيَامَةِ مَنْ إِلَٰهٌ غَيْرُ اللَّهِ يَأْتِيكُمْ بِضِيَاءٍ ۖ أَفَلَا تَسْمَعُونَ

Бура: «Рахли хӀушачиб дуги къяямала бархӀи сабаайчи Аллагьли бухъянбитӀахъалли, Аллагьла дурабад хӀушани аллагьунази халбирутазивад чили хӀушаб шала лебхул хӀуша пикрихӀедулхъулраяв? Марлира, хӀуша гӀянцӀлирав?»

Скажи: "Как вы думаете, если Аллах продлит вам ночь до Дня воскресения, то какой бог, кроме Аллаха, сможет принести вам свет? Неужели вы не слышите?"

72

قُلْ أَرَأَيْتُمْ إِنْ جَعَلَ اللَّهُ عَلَيْكُمُ النَّهَارَ سَرْمَدًا إِلَىٰ يَوْمِ الْقِيَامَةِ مَنْ إِلَٰهٌ غَيْرُ اللَّهِ يَأْتِيكُمْ بِلَيْلٍ تَسْكُنُونَ فِيهِ ۖ أَفَلَا تُبْصِرُونَ

Бура: «Рахли хӀушачиб бархӀи къяямала бархӀи сабаайчи Аллагьли бухъянбитӀахъалли, Аллагьла дурабад хӀушани аллагьунази халбирутазивад чили хӀушази бамсриахъахъес хӀушаб дуги лебхул хӀуша пикрихӀедулхъулраяв? Марлира, хӀуша сукъурлираяв?

Скажи: "Как вы думаете, если Аллах продлит вам день до Дня воскресения, то какой бог, кроме Аллаха, сможет принести вам ночь, чтобы вы могли отдохнуть во время нее? Неужели вы не видите?"

73

وَمِنْ رَحْمَتِهِ جَعَلَ لَكُمُ اللَّيْلَ وَالنَّهَارَ لِتَسْكُنُوا فِيهِ وَلِتَبْتَغُوا مِنْ فَضْلِهِ وَلَعَلَّكُمْ تَشْكُرُونَ

Сунела уркӀецӀичевдешли Илини хӀушаб дуги ва хӀери дарили сай: дугели хӀушази бамсриихъахъес, хӀерели биалли — Илала нигӀматунагӀир хӀуша умцӀахъес. Белики, хӀушани гӀяхӀсант багьишая!»

По Своей милости Он сотворил для вас ночь и день, чтобы вы отдыхали во время нее и искали Его милость, - быть может, вы будете благодарны.

74

وَيَوْمَ يُنَادِيهِمْ فَيَقُولُ أَيْنَ شُرَكَائِيَ الَّذِينَ كُنْتُمْ تَزْعُمُونَ

Ил бархӀи Ил илдачи дугъаилзан ва хьарбиу: «ХӀушани Дила дурабад аллагьунази халбирути чинаба?»

В тот день Он воззовет к ним и скажет: "Где же Мои сотоварищи, о существовании которых вы предполагали?"

75

وَنَزَعْنَا مِنْ كُلِّ أُمَّةٍ شَهِيدًا فَقُلْنَا هَاتُوا بُرْهَانَكُمْ فَعَلِمُوا أَنَّ الْحَقَّ لِلَّهِ وَضَلَّ عَنْهُمْ مَا كَانُوا يَفْتَرُونَ

Гьар халкьлизивад Нушани бикьри виркӀехӀе ва ирехӀе: «ХӀушала далилти дурая!» ИлхӀели илдани бала бархьдеш — Аллагьличиб биъни; чули аллагьунази халбирути биалли — илдала хӀулбала гьалабад кӀунбицӀур.

Из каждой общины Мы выберем свидетеля и скажем: "Приведите ваше доказательство!" Тогда они узнают, что истина - с Аллахом. И покинет их то, что они измышляли.

76

إِنَّ قَارُونَ كَانَ مِنْ قَوْمِ مُوسَىٰ فَبَغَىٰ عَلَيْهِمْ ۖ وَآتَيْنَاهُ مِنَ الْكُنُوزِ مَا إِنَّ مَفَاتِحَهُ لَتَنُوءُ بِالْعُصْبَةِ أُولِي الْقُوَّةِ إِذْ قَالَ لَهُ قَوْمُهُ لَا تَفْرَحْ ۖ إِنَّ اللَّهَ لَا يُحِبُّ الْفَرِحِينَ

Кьарун Мусала халкьлизивад сайри ва илдачи къаршили вайтани виркьулри. Нушани илис илцадра халал давла гира, хӀятта илди дихӀути къунбала умхьни ара-тазати адамтала кьукьяли бара хӀилхӀи дихулри. ХӀера, илизи илала халкьли иб: «Вахъ дебали уктеммайруд: уктембирути — Аллагьлис хӀейгахъу!

Воистину, Карун (Корей) был соплеменником Мусы, но притеснял их. Мы даровали ему столько сокровищ, что ключи от них были обременительны даже для нескольких силачей. Соплеменники сказали ему: "Не ликуй, ведь Аллах не любит ликующих.

77

وَابْتَغِ فِيمَا آتَاكَ اللَّهُ الدَّارَ الْآخِرَةَ ۖ وَلَا تَنْسَ نَصِيبَكَ مِنَ الدُّنْيَا ۖ وَأَحْسِنْ كَمَا أَحْسَنَ اللَّهُ إِلَيْكَ ۖ وَلَا تَبْغِ الْفَسَادَ فِي الْأَرْضِ ۖ إِنَّ اللَّهَ لَا يُحِبُّ الْمُفْسِدِينَ

Аллагьли хӀед гибтачил ахиратличи хӀядурикӀен! Иш дунъяличирти гӀямрулизиб хӀела кьисматличила хъуммартид, хӀед Аллагьли садакьа бируливан, хӀунира цархӀилтас садакьа бирен, ванзала къакъличир жярга-зекъ тӀинтӀдирес къайгънамаркьуд. Жярга-зекъ тӀинтӀдиранти — Аллагьлис гьарли-марли хӀейгахъу!»

Посредством того, что Аллах даровал тебе, стремись к Последней обители, но не забывай о своей доле в этом мире! Твори добро, подобно тому, как Аллах сотворил добро для тебя, и не стремись распространять нечестие на земле, ведь Аллах не любит распространяющих нечестие".

78

قَالَ إِنَّمَا أُوتِيتُهُ عَلَىٰ عِلْمٍ عِنْدِي ۚ أَوَلَمْ يَعْلَمْ أَنَّ اللَّهَ قَدْ أَهْلَكَ مِنْ قَبْلِهِ مِنَ الْقُرُونِ مَنْ هُوَ أَشَدُّ مِنْهُ قُوَّةً وَأَكْثَرُ جَمْعًا ۚ وَلَا يُسْأَلُ عَنْ ذُنُوبِهِمُ الْمُجْرِمُونَ

Илини иб: «Дила давла — дила багьудлумачил нуни бучибси саби». Марлира, илини хӀебалулрив сунес гьаларти наслубазибад сунечибра цӀакьти ва давлачебти Аллагьли къирбарни? Чула бунагьуни багьандан бунагькартазибад жаваб тӀалабхӀебирусив, гьатӀи?

Он сказал: "Все это даровано мне благодаря знанию, которым я обладаю". Неужели он не знал, что до него Аллах погубил целые поколения, которые превосходили его мощью и накоплениями? Грешники не будут спрошены об их грехах.

79

فَخَرَجَ عَلَىٰ قَوْمِهِ فِي زِينَتِهِ ۖ قَالَ الَّذِينَ يُرِيدُونَ الْحَيَاةَ الدُّنْيَا يَا لَيْتَ لَنَا مِثْلَ مَا أُوتِيَ قَارُونُ إِنَّهُ لَذُو حَظٍّ عَظِيمٍ

Сунела халкьличи ил мургьи-арцла дурхъати ваяхӀличил палтар жагадарили дураулхъусири. Иш дунъяличирти гӀямруличи гӀяшикьти бикӀутири: «Кьаруннис гибтачи мешубикеси се-биалра нагагь нушалара лебси биалри! Гьарли-марли, ил — халал игъбарла вегӀ сай!..»

Он вышел к своему народу в своих украшениях. Те, которые желали мирской жизни, сказали: "Вот если бы у нас было то, что даровано Каруну (Корею)! Воистину, он обладает великой долей".

80

وَقَالَ الَّذِينَ أُوتُوا الْعِلْمَ وَيْلَكُمْ ثَوَابُ اللَّهِ خَيْرٌ لِمَنْ آمَنَ وَعَمِلَ صَالِحًا وَلَا يُلَقَّاهَا إِلَّا الصَّابِرُونَ

Амма духути бикӀутири: «Агь, язихъуни! Аллагьличи бирхутас ва гӀяхӀдеш бирутас Аллагьла савгъат — бегӀлара гӀяхӀси саби! Ил лугусира саби чӀянкӀли сабурчебтасцун».

А те, которым было даровано знание, сказали: "Горе вам! Вознаграждение Аллаха будет лучше для тех, которые уверовали и поступали праведно. Но не обретет этого никто, кроме терпеливых".

81

فَخَسَفْنَا بِهِ وَبِدَارِهِ الْأَرْضَ فَمَا كَانَ لَهُ مِنْ فِئَةٍ يَنْصُرُونَهُ مِنْ دُونِ اللَّهِ وَمَا كَانَ مِنَ الْمُنْتَصِرِينَ

Нушани ванзаличи хъарбарира илра илала ери-юртра кьяраахъес. Ва адамтала гӀяржакьла ургав цалра увхӀевхъун Аллагьлизивад ил верцахъес дигуси, илис гӀевкавхъунси.

Мы заставили землю поглотить его вместе с его домом. Не было у него сторонников, которые помогли бы ему вместо Аллаха, и сам он не мог помочь себе.

82

وَأَصْبَحَ الَّذِينَ تَمَنَّوْا مَكَانَهُ بِالْأَمْسِ يَقُولُونَ وَيْكَأَنَّ اللَّهَ يَبْسُطُ الرِّزْقَ لِمَنْ يَشَاءُ مِنْ عِبَادِهِ وَيَقْدِرُ ۖ لَوْلَا أَنْ مَنَّ اللَّهُ عَلَيْنَا لَخَسَفَ بِنَا ۖ وَيْكَأَنَّهُ لَا يُفْلِحُ الْكَافِرُونَ

Даг илала мерлаб биэс дигути савли бикӀулри: «Агьагьай! Сунела лугъразибад Сунес дигутас нигӀматуни сахаватли лугухӀелира илди цаургарли лугухӀелира Аллагьла чевяхӀдеш! Эгер нушачи Аллагьли уркӀецӀи хӀебарибси биалри, нушара ванзали кьяриира. Агь, хӀябилра язихъуни леб гӀяхӀсант хӀебалути!»

А те, которые накануне желали оказаться на его месте, наутро сказали: "Ох! Аллах увеличивает или ограничивает удел тому из Своих рабов, кому пожелает? Если бы Аллах не оказал нам милость, то Он заставил бы землю поглотить нас. Ох! Неверующие не преуспеют".

83

تِلْكَ الدَّارُ الْآخِرَةُ نَجْعَلُهَا لِلَّذِينَ لَا يُرِيدُونَ عُلُوًّا فِي الْأَرْضِ وَلَا فَسَادًا ۚ وَالْعَاقِبَةُ لِلْمُتَّقِينَ

Ахиратлизиб Нушани гӀибадатхана лугулра ванзала къакъличиб халахӀебурхутас ва жярга-зекъ тӀинтӀхӀедирутас. Илгъуна пай — Аллагьлизибад урухкӀутас саби!

Ту Последнюю обитель Мы определили для тех, которые не желают превозноситься на земле и распространять нечестие. Добрый исход уготован только для богобоязненных.

84

مَنْ جَاءَ بِالْحَسَنَةِ فَلَهُ خَيْرٌ مِنْهَا ۖ وَمَنْ جَاءَ بِالسَّيِّئَةِ فَلَا يُجْزَى الَّذِينَ عَمِلُوا السَّيِّئَاتِ إِلَّا مَا كَانُوا يَعْمَلُونَ

ГӀяхӀти баркьудлумачил иша чи вакӀалра, — илди багьандан илис гӀяхӀдеш бирар; иша чи вакӀалра вайти баркьудлумачил, — илини, вайси бирусили, сунени барибсилисцун жаваб луга.

Тот, который предстанет с добрым деянием, получит нечто лучшее. А если кто предстанет со злым деянием, то ведь творящие зло получат воздаяние только за то, что они совершали.

85

إِنَّ الَّذِي فَرَضَ عَلَيْكَ الْقُرْآنَ لَرَادُّكَ إِلَىٰ مَعَادٍ ۚ قُلْ رَبِّي أَعْلَمُ مَنْ جَاءَ بِالْهُدَىٰ وَمَنْ هُوَ فِي ضَلَالٍ مُبِينٍ

Иш Кьуръан хӀечи хъарбарибсили, шакдеш агарли, хӀу — ахирра хӀу чарулхъуси мерличи чарвирури. Бура: «Дила ВегӀбекӀли гӀяхӀил балули сай чи бархьси гьунчивад вашулил ва чи таманни чеввалкӀил!»

Тот, кто ниспослал тебе Коран и сделал его предписания обязательными, непременно вернет тебя к месту возвращения (в Мекку или в Рай). Скажи: "Мой Господь лучше знает, кто принес верное руководство, а кто находится в очевидном заблуждении".

86

وَمَا كُنْتَ تَرْجُو أَنْ يُلْقَىٰ إِلَيْكَ الْكِتَابُ إِلَّا رَحْمَةً مِنْ رَبِّكَ ۖ فَلَا تَكُونَنَّ ظَهِيرًا لِلْكَافِرِينَ

Иш Кьуръан хӀед бурхьниличи хӀу хьуликӀуси ахӀенри; ил хӀед гибси саби чӀянкӀли хӀела ВегӀбекӀла уркӀецӀиличил, ил багьандан капуртас гӀевкамалхъад!

Ты не ожидал, что тебе будет ниспослано Писание, но это было милостью от твоего Господа. Посему никогда не поддерживай неверующих.

87

وَلَا يَصُدُّنَّكَ عَنْ آيَاتِ اللَّهِ بَعْدَ إِذْ أُنْزِلَتْ إِلَيْكَ ۖ وَادْعُ إِلَىٰ رَبِّكَ ۖ وَلَا تَكُونَنَّ مِنَ الْمُشْرِكِينَ

ХӀед зубрачирад Аллагьла аятуни дархьили гӀергъи, хӀу илдани илдачивад гӀелуммайзахъаби. ХӀела ВегӀбекӀлизи улген ва бахъал аллагьунартала лугӀилизив майруд!

Да не отвратят они тебя от аятов Аллаха после того, как они были ниспосланы тебе. Призывай к своему Господу и не будь одним из многобожников.

88

وَلَا تَدْعُ مَعَ اللَّهِ إِلَٰهًا آخَرَ ۘ لَا إِلَٰهَ إِلَّا هُوَ ۚ كُلُّ شَيْءٍ هَالِكٌ إِلَّا وَجْهَهُ ۚ لَهُ الْحُكْمُ وَإِلَيْهِ تُرْجَعُونَ

Аллагьличил вархвяхъили, гӀур цархӀил сегъуналра аллагьлизи улгмалгад. Илала дуравад гӀур аллагь агара! Ца ил ахӀенти гьар секӀал дубкӀар. МяхӀшарла диван — Илала арилизиб саби ва хӀуша Иличи чардулхъадая!

Не взывай наряду с Аллахом к другим богам. Нет божества, кроме Него! Всякая вещь погибнет, кроме Его Лика. Только Он принимает решения, и к Нему вы будете возвращены.